Рев2 1360/2019 дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1360/2019
27.06.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Бранислава Босиљковића и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ... чији је пуномоћник Срђан Алексић, адвокат из ..., против тужених ББ из ... чији је пуномоћник Весна Станимировић, адвокат из Беoграда и ВВ из ... чији је пуномоћник Владислав Костић, адвокат из ... ради исплате, одлучујући о ревизијама тужених, изјављеним против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 2981/18 од 17.12.2018. године, у седници од 27.06.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

I НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизијама тужених, изјављеним против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 2981/18 од 17.12.2018. године.

II ОДБАЦУЈУ СЕ као недозвољене ревизије тужених, изјављене против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 2981/18 од 17.12.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зрењанину П1. 687/17 од 16.08.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се тужени обавежу да му солидарно исплате накнаду трошкова за исхрану у току рада за период од септембра 2014. године, закључно са августом 2015. године у појединачним износима наведеним изреком са припадајућом законском затезном каматом. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се тужени обавежу да му солидарно накнаде трошкове за регрес за коришћење годишњег одмора за период од септембра 2014. године, закључо са августом 2015. године у појединачним месечним износима са припадајућом законском затезном каматом. Ставом трећим изреке, тужени су обавезани да тужиоцу солидарно накнаде трошкове исхране у току рада за период од септембра 2014. године закључно са августом 2015. године у појединачним месечним износима наведеним изреком са законском затезном каматом од доспелости сваког износа до исплате. Ставом четвртим изреке, тужени су обавезани да тужиоцу солидарно накнаде трошкове регреса за годишњи одмор за период од септембра 2014. године закључно са августом 2015. године у појединачним месечним износима наведеним изреком са законском затезном каматом од доспелости сваког износа до исплате, и да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 75.167,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом петим изреке одбијен је захтев тужиоца за исплату законске затезне камате на парничне трошкове од пресуђења до извршности пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1. 2981/18 од 17.12.2018. године, одбијене су жалбе тужених и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужени су благовремено изјавили ревизије због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14) за одлучивање о ревизијама тужених као изузетно дозвољеним. Побијана другостепена пресуда донета је у складу са правним схватањем Врховног касационог суда о постојању солидарне обавезе тужених да запосленима исплате накнаду трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора закључно са 31.08.2015. године.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављених ревизија у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизије нису дозвољене.

Тужбом од 20.09.2017. године, тужилац је тражио исплату накнаде трошкова за топли оброк и регреса за коришћење годишњег одмора, укупно 144.000,00 динара.

Према новелираном члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

С обзиром да вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизије тужених нису дозвољене.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић