Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1402/2022
29.06.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Татјане Матковић Стефановић, председника већа, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Љиљана Денић, адвокат у ..., против туженог Културно образовни центар „Топлица“, Прокупље, чији је заступник Градско правобранилаштво Града Прокупља, ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу 20Гж1 1242/2020 од 24.06.2021. године, у седници већа одржаној дана 29. јуна 2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу 20Гж1 1242/2020 од 24.06.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу 20Гж1 1242/2020 од 24.06.2021. године преиначена је пресуда Основног суда у Прокупљу 1П1 278/18 од 13.01.2020. године тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље да се поништи решење туженог бр. .. од 27.11.2018. године, којим је тужиљи обустављена накнада трошкова превоза за долазак и одлазак са рада у висини месечне карте у јавном саобраћају на релацији Ниш-Прокупље-Ниш и којим је поништена одлука бр. .. од 26.02.2018. године и наложено тужиљи да да изјаву под пуном кривичном и материјалном одговорношћу о адреси становања (пребивалишта) како би се обрачунавали трошкови превоза који јој по закону припадају, те је обавезана тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 108.000,00 динара.
Против правноснажне другостепене пресуде, тужиља је изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије по одредби члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11... 18/20), и одлучио да ревизија тужиље није дозвољена.
Према члану 441. Закона о парничном поступку ревизија је дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности предмета спора.
У конкретном случају се не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужиља тужбом тражи заштиту права из радног односа. Предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ поништај решења којим је обустављена накнада трошкова превоза, те је изјављена ревизија недозвољена у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП.
Такође, у овој врсти спора нема места ни примени опште одредбе члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП којом је прописано да је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака, јер према посебним одредбама Закона о парничном поступку које регулишу поступак у радним споровима ревизија према предмету спора није дозвољена, па специјално правило искључује примену општих правила. Наведена одредба може се применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности предмета спора, али не у споровима у којима према посебној одредби Закона о парничном поступку ревизија није дозвољена.
Како је другостепена одлука донета у парници у којој изјављивање овог правног лека није дозвољено, а тужиља се не позива на члан 404. ЗПП, нити ревизијским наводима суштински предлаже да се о изјављеној ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној, то је ревизијски суд применом члана 413. ЗПП одлучио као у изреци ове одлуке, тако што је одбацио ревизију тужиље, као недозвољену.
Председник већа – судија
Татјана Матковић Стефановић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић