Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Мирјане Андријашевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа адвокат Кристина Љубеновић из ..., против тужене ОШ „Јефимија“ из Обреновца, чији је законски заступник Градско правобранилаштво Града Београда – Одељење у Обреновцу, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 306/23 од 01.02.2023. године, у седници одржаној 26.04.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 306/23 од 01.02.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 306/23 од 01.02.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Обреновцу П1 55/20 од 08.09.2022. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље, па је обавезана тужена да тужиљи на име накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада исплати новчане износе са законском затезном каматом ближе означеном у садржини наведеног става. Другим ставом изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 96.720,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде па до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 306/23 од 01.02.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Обреновцу П1 55/20 од 08.03.2022. године. Ставом два изреке, одбијен је као неоснован захтев тужене за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену ревизију је изјавила тужена, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном ради разматрања питања од општег интереса, ради уједначавања судске праксе (члан 404. ЗПП).

Према члану 404. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интерса или правна питања у интересу равноправности грађана ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној о овој правној ствари. О овом праву (исплати путних трошкова за одлазак и долазак на рад) и у висини тражене накнаде судови су одлучивали уз примену материјалног права која је у складу са правним схватањем Врховног касационог суда, усвојеним на седници Грађанског одељења од 05.04.2016. године, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интерса као ни потреба уједначвања судске праксе или новог тумачења права, што значи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије тужене у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предметног спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета дана 28.12.2020. године, а вредност предмета спора је опредељена на износ од 109.230.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор који се односи на потраживање у новцу у коме вредност побијаног дела пресуде не прелази износ од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужене није дозвољена.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је применом одредбе члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија
Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић