У конкретном случају, постављеним тужбеним захтевом је тражено утврђење да је тужиља засновала радни однос на неодређено време, по сили закона, даном ступања на посао на пословима наставника ... језика са 55% радног времена код тужене школе 04.09.2017. године, да се тужиља и даље налази у радном односу на неодређено време код тужене и да се утврђује релативна ништавост акта - одговора тужене дел. број .. од 12.09.2017. године који је тужиљи достављен 14.09.2017. године. Тим актом је тужиља обавештена да није могуће да ОШ „Др Арчибалд Рајс“ из ..., овде тужена, изврши њено преузимање, из разлога који су наведени у том одговору на тужиљин захтев за преузимање. Акт је донет и потписан од стране овлашћеног лица, в.д. директора школе. Пријемом тог акта, чије је утврђење ништавости тужбом тражено, тужиља је обавештена о постојању сметњи за заснивање радног односа код тужене. Од пријема тог акта, тужиља је престала са радом код тужене, радом који је отпочео 04.09.2017. године, без закљученог уговора о раду, и трајао неколико дана.

Тужба за коју суд утврђује да је поднета препоручено 10.11.2018. године, одбачена је као неблаговремена применом члана 195. Закона о раду и члана 294. став 1. тачка 2. Закона о парничном поступку. Тужиља оспорава утврђење о датуму подношења тужбе, истицањем да је грешком заведена као нова тужба под П1 3421/18, пошто је претходно била враћена у предмету П1 2748/18 и у остављеном року уређена. Притом, непоткрепљена остаје тврдња тужиље да је тужбу поднела 12.09.2017. године, пре него што јој је 14.09.2017. године достављен акт тужене од 12.09.2017. године, чији је поништај тужбом тражен. Прилог исправа из парнице истог првостепеног суда П1 2748/18 не даје основа закључку о тачности изнетих тврдњи, имајући у виду садржину решења П1 2748/18 од 18.09.2018. године, у наводу да је донето у поступку ради накнаде штете, а којим је тужиљи била враћена тужба примљена 11.09.2018. године, да је потпише и достави у довољном броју примерака. Ни у случају да је тужба у статусној ствари поднета 11.09.2018. године, она не би била благовремена. Подношење тужбе у радном спору је орочено, било да је према карактеру захтева реч о конститутивној или декларативној тужби. Рок се рачуна од сазнања подносиоца тужбе да му је неко право ускраћено.

Тужба за утврђење по правилу не застарева, али имајући у виду императивно процесно правило о судској заштити из Закона о раду (члан 195. ЗОР), рок од 60 дана за тражење судске заштите је протекао пре поднете тужбе, са последицом њеног одбачаја као неблаговремене, применом члана 294. став 1. тачка 2. ЗПП, с обзиром да је Законом о раду као посебним прописом предвиђен рок за подношење тужбе. Поступак се покреће тужбом чији подносилац сматра да му је право повређено. У случају тужиље, рок за подношење тужбе рачуна се од дана сазнања са пуном извесношћу о ставу тужене, па у ситуцији да је тужиља неспорно 14.09.2017.године примила акт којим је тужена обавештава о негативном исходу њене пријаве за преузимање на рад код тужене, а сматра да његова садржина није у складу са законом и да је већ засновала радни однос код тужене, рок за покретање поступка је почео тећи од 14.09.2017. године.

У конкретном случају, тужба је подигнута знатно после истека законом прописаног рока за покретање поступка за заштиту права, на чије остварење тужиља претендује. Како и сама наводи, тужиља од 14.09.2017. године не остварује рад код тужене. До поднете тужбе свакако је протекао рок за покретање статусног радног спора. Тужба поднета у 2018. години, са тражењем као што је наведено, је одбачена као неблаговремена, одлукама нижестепених судова донетим правилном применом процесног и материјалног права.

Рок за покретање поступка за заштиту права, прописан чланом 195. став 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05 ... 75/2014) је преклузивни рок материјалног права, чије пропуштање доводи до губитка права на судску заштиту и одбацивања тужбе.

Побијано решење није донето од стране ненадлежног суда. Надлежност Вишег суда да у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова, на решења у грађанскоправним споровима, прописана је чланом 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/2008 ... 113/2017).

Ревизија није основана ни у побијању правилно донете одлуке о трошковима поступка, погрешним тумачањем да суд није могао посебним решењем да одлучи о накнади трошкова, позивом на члан 163. став 6. ЗПП. Одлучивање о трошковима поступка у ситуацији одбачаја тужбе као неблаговремене. није условљено правноснажношћу решења о одбачају тужбе.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није основана у побијању решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, па је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. у вези члана 419. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић