Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1639/21 од 18.01.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у ставовима првом, трећем, четвртом, петом и шестом изреке и одбијен захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му накнади трошкове жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Навод ревидента да је у поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка јер првостепени суд није у складу са Законом о парничном поступку ценио сваки доказ посебно и све доказе заједно, чиме се заправо указује на правилност утврђења чињеничног стањеа није законски разлог за изјављивање ревизије у конкретном случају сходно одредби члана 407. став 2. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је по основу уговора о раду од 10.02.2017. године засновао радни однос код туженог који је мењан анексом од 12.02.2020. године којим је распоређен да обавља код туженог послове радног места референта за ... у Шумском газдинству „Северни Кучај“ у Кучеву на подручју Шумске управе Кучево, док је анексом од 09.04.2020. године распоређен на радно место ... са местом рада у Шумском газдинству „Северни Кучај“ у Кучеву на подручју Шумске управе Кучево у газдинској јединици „Мајдан – Кучајна“ и у Газдинској јединици „Доњи Пек – Чезава“. Тужиоцу је 10.04.2020. године уручено упозорење за постојање разлога за отказ уговора о раду број .. због постојања разлога за отказ уговора због повреде радне обавезе због непоштовања радне дисциплине прописане Одлуком туженог број ../16 од 07.12.2016. године јер је у дане 6., 7., 8., 9. и 10. април 2020. године послове радног места које је обављао на основу уговора о раду започео да обавља у времену између 08,00 и 08,30 часова, а да је напуштао просторије послодавца и одлазио са рада између 14,00 и 14,30 часова, чиме је поступио противно одредби из тачке 2. наведене Одлуке јер је радно време од 07,00 до 15,00 часова и остављен му је рок од осам дана да се изјасни. Побијаним решењем тужиоцу је отказан уговор о раду јер је у дане 6., 7., 8., 9. и 10. априла 2020. године посао у Шумској управи у Кучеву почео да обавља после 7,00 часова, а са посла одлазио након 14,00 часова што представља разлог за отказ уговора о раду и на основу члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду и члана 112. став 1. тачка 7. Колективног уговора тако да је тужиоцу радни однос престао 04.05.2020. године и закључно са тим даном остварује сва права, обавезе и одговорности из радног односа. Одлуком од 28.01.2020. године вршилац дужности директора туженог је на ББ, дипломираног инжењера шумарства, заменика директора дела предузећа ШГ „Северни Кучај Кучево“ до именовања директора пренео овлашћење за одлучивање о правима, обавезама и одговорностима из радног односа осим пријема у радни однос. На основу ове одлуке је ББ потписао решење којим је тужиоцу отказан уговор о раду.

Тужени није у односу на тужиоца донео одлуку о прерасподели радног времена а тужилац је у оспорене дане долазио пре 7,00 часова испред Шумске управе у Пожаревцу одакле је службеним возилом туженог полазио за Кучево да би из Кучева пре 15,00 часова полазио за Пожаревац службеним возилом. Вештачењем од стране вештака економске струке обрачуната је висина тужиочевог потраживања на име накнаде штете због изгубљене зараде за период од 04.05.2020. године и на име накнаде штете због неискоришћеног годишњег одмора за 2019. и 2020. годину.

Имајући у виду утврђено чињенично стање, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су одбили тужбени захтев тужиоца за поништај решења о отказу уговора о раду и накнаду штете због изгубљене зараде и за део накнаде за неискоришћени годишњи одмор за 2020. годину.

Одредбом члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05 ... 75/14) прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца. Поштовање радне дисциплине подразумева обавезу запосленог да савесно и одговорно обавља послове на којима ради и да поштује организацију рада што подразумева обавезу поштовања радног времена, савесно, одговорно и благовремено испуњавање обавеза свог радног места као и одговарајуће понашање запосленог на раду и у вези са радом. Последица непоштовања радне дисциплине и несавесног, незаконитог и неблаговременог испуњавања обавеза радног места регулисане су Законом о раду и уговором о раду који закључују послодавац и запослени.

Анексом уговора о раду закљученим између парничних странака 12.02.2020. године, којим је измењен уговор о раду закључен 10.02.2017. године, предвиђено је да ће тужилац обављати послове референта за ..., да ће послове радног места обављати у Шумском газдинству „Северни Кучај Кучево“ са седиштем у Кучеву, да је радно време тужиоца од 07,00 до 15,00 часова, осим ако се прерасподелом радног времена не одреди другачије радно време. Одређена је и основна зарада тужиоца. Анексом уговора предвиђено је да уколико се не поштује радна дисциплина прописана актом послодавца, послодавац може да откаже уговор о раду ако за то постоје оправдани разлози. За тужиоца није извршена прерасподела радног времена утврђена уговором о раду.

Основ за престанак радног односа у складу са цитираном законском одредбом између осталог је долазак на радно место после почетка радног времена и напуштање радног места пре истека радног времена противно пропису, Одлуци туженог о расподели радног времена. Из утврђеног чињеничног стања произилази да је тужилац имао сазнања о расподели радног времена, месту и начину рада, али да је на посао у место рада, Шумско газдинство „Северни Кучај Кучево“ у Кучеву долазио након почетка радног времена, а одлазио пре истека радног времена обзиром да тужилац није у оспореном периоду имао путни налог за службено путовање, у којим случајевима сходно члану 68. Колективног уговора и време проведено у путу представљало радно време, нити је пак сходно тачки 4. Одлуке о радном времену за тужиоца сачињена писана дозвола о измени радног времена. Наиме путни налог за коришћење службеног возила којим је тужиоцу омогућено коришћење службеног возила не може се сматрати налогом за службени пут у смислу члана 68. став 3. Колективног уговора који прописује да се под службеним путем и земљи подразумева пут, који је на основу налога за службени пут, извршио запослени у обављању послова и за рачун Послодавца ван места рада и изван подручја дела Предузећа у коме је запослен. Стога је тужилац био свестан да кршењем прописаног радног времена може настати основ за отказ уговора о раду. Како је доношењу оспореног решења претходило писмено упозорење тужиоцу о постојању разлога за отказ уговора о раду то је тужиоцу омогућено право на одбрану од отказног разлога због чега је спорно решење законито и са становишта процедуре за његово доношење.

Осталим наводима ревизије не доводи се сумњу правилност примене материјалног права због чега је на основу изнетог, применом члана 414. ЗПП одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић