.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1511/2020
25.03.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Драган Згерђа, адвокат из ..., против туженог Јавног комуналног предузећа „Аутотранспорт – Панчево“ из Панчева, чији је пуномоћник Саша Левнајић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3132/19 од 15.01.2020. године, на седници одржаној 25.03.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3132/19 од 15.01.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Панчеву, пресудом П1 241/18 од 06.09.2019. године, делимично је усвојио тужбен захтев тужиље, тако што је обавезао туженог да исплати тужиљи на име зараде за остварене, а неплаћене ефективне сате рада дуже од редовног радног времена укупан износ од 18.822,54 динара и то за одређене месеце у 2015, 2016. и 2017. години, са законском затезном каматом на одређене новчане месечне износе (све ближе одређено у ставу првом изреке). Обавезао је туженог да исплати тужиљи на име разлике зараде на име накнаде за исхрану у току рада укупан износ од 59.842,37 динара, за одређене месеце у 2015, 2016, 2017. и 2018. години, са законском затезном каматом на одређене новчане месечне износе (све ближе одређено у ставу другом изреке). Обавезао је туженог да исплати тужиљи на име разлике регреса за коришћење годишњег одмора укупан износ од 71.225,13 динара, за одређене месеце у 2015, 2016, 2017. и 2018. години, са законском затезном каматом на одређене новчане месечне износе (све ближе одређено у ставу трећем изреке). Обавезао је туженог да за тужиљу на износе мање исплаћене зараде из става првог, другог и трећег изреке пресуде, обрачуна и уплати разлику доприноса за пензијско и инвалидско осигурање надлежној филијали ПИО фонда у Панчеву (став четврти изреке). Одбио је као неоснован део тужбеног захтева за потраживање тужиље на основу накнаде за исхрану за 2015. годину, и то за фебруар у износу од 1.331,90 динара, са законском затезном каматом од 01.04.2015. године до исплате, за март у износу од 1.751,88 динара, са законском затезном каматом од 01.05.2015. године до исплате, на основу накнаде за регрес за 2015. годину, и то за фебруар у износу од 1.977,91 динара, са законском затезном каматом од 01.04.2015. године до исплате и за март у износу од 1.977,91 динара, са законском затезном каматом од 01.05.2015. године до исплате, као и да обрачуна и уплати разлику доприноса за пензијско и инвалидско осигурање надлежној филијали ПИО фонда у Панчеву на наведене износе (став пети изреке). Обавезао је туженог да накнади тужиљи трошкове парничног поступка у износу од 99.778,00 динара, са законском затезном каматом од дана пресуђења до коначне исплате (став шести изреке).
Апелациони суд у Београду, пресудом Гж1 3132/19 од 15.01.2020. године, одбио је као неосновану жалбу туженог и потврдио пресуду Основног суда у Панчеву П1 241/18 од 06.09.2019. године, у ставу првом, другом, трећем и четвртом изреке (став први изреке). Потврдио је решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу шестом изреке пресуде Основног суда у Панчеву П1 241/18 од 06.09.2019. године, у делу којим је обавезан тужени да накнади тужиљи трошкове парничног поступка у износу од 99.778,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате и у том делу одбио жалбу туженог као неосновану (став други изреке). Преиначио је решење о парничним трошковима садржано у ставу шестом изреке пресуде Основног суда у Панчеву П1 241/18 од 06.09.2019. године у преосталом делу и одбио као неоснован захтев тужиље у делу да се обавеже тужени да исплати тужиљи законску затезну камату на износ од 99.778,00 динара од 06.09.2019. године као дана пресуђења до дана извршности пресуде (став трећи изреке). Одбио је као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова поступка по жалби (став четврти изреке).
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5, а у вези члана 413. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13 - УС, 74/13 - УС, 55/14 и 87/18) и утврдио да ревизија туженог није дозвољена.
Тужба је поднета 15.03.2018. године. У уводу првостепене пресуде је наведена вредност предмета спора у износу од 156.929,64 динара.
Одредбом члана 441. ЗПП је прописано, да, ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
У споровима ради новчаног потраживања из радног односа, ревизија је дозвољена под истим условима, као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, је прописано, да, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Како вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде, у делу којим је усвојен тужбени захтев тужиље, ради исплате на име зараде за неплаћене ефективне сате рада дуже од редовног радног времена, накнаде за исхрану у току рада и разлике регреса за коришћење годишњег одмора, као главних захтева (у конкретној ситуацији захтев ради обрачуна и уплате разлике доприноса не чини главни захтев), очигледно не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра, то ревизије туженог није дозвољена, на основу цитиране одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
