Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3234/20 од 02.07.2021. године, ставом првим изреке, потврђена је првостепена пресуда у ставу 1, 2 и 4 изреке и у том делу жалбе тужилаца и туженог су одбијене као неосноване. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу трећем, петом и шестом изреке, решење првостепеног суда од 26.02.2019. године, у делу којим је исправљено решење садржано у ставу 6. изреке првостепене пресуде и решење првостепеног суда од 21.06.2019. године, у делу којим је исправљено решење од 26.02.2019. године, у делу којим је исправљено решење садржано у ставу 6. изреке првостепене пресуде од 19.06.2018. године и предмет у том делу упућује првостепеном суду на поновно суђење.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену ревизије су благовремено изјавили тужиоци и тужени због погрешне примене материјалног права са предлозима да се о ревизијама одлучује као о посебним применом члана 404. ЗПП.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 87/18), прописано је да ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите по тужби и противтужби, о којима је одлучено побијаном пресудом су исплата накнаде штете тужиоцима противтуженима (правни следбеници пок. ГГ) на име неисплаћене зараде, разлике зараде и трошкова сахране, као и исплата туженом противтужиоцу на име дуга по основу исплаћене отпремнине пок. ГГ. О овим правима тужилаца противтужених и туженог противтужиоца, као и о висини тражених накнада, нижестепени судови су одлучили у складу са утврђеним чињеничним стањем. Како одлука у овом предмету спора зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком појединачном случају, то нема разлога и не постоји потреба за разматрањем правних питања од опшгег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Стога, нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, те је Врховни касациони суд одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизија у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да су ревизије недозвољене.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате накнаде на име неисплаћене зараде, погребних трошкова и доприноса поднета је 09.04.2015. године, а противтужбени захтев дана 19.05.2016. године. Вредност предмета спора наведена у уводу првостепене пресуде је 2.485.232,52 динара.

Имајући у виду одредбу члана 403. став 3. ЗПП, те да вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (и противтужбе), то у конкретном случају ревизије нису дозвољене.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бисерка Живановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић