У поступку није учињена битна повреда одредаба парнчног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а указивање на битну повреду из тачке 12. наведеног члана, према члану 407. став 2. ЗПП, у поступку по ревизији није дозвољено.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код туженог била у радном односу на месту ..., по више закључених уговора о раду на одређено време, почев од 15.12.2007. године. Последњим уговором о раду на одређено време број ../2018 од 04.07.2018. године, уговор је закључен најдаље до 28.12.2018. године. Побијаним решењем туженог од 23.07.2018. године тужиљи је са даном доношења решења престао радни однос пре истека рока на који је заснован, на основу члана 175. тачка 1. Закона о раду („Службени Гласник РС“ број 24/2005.... 75/2014). Тужиља је била на лечењу у ... бањи у периоду од 18.07.2018. године до 25.07.2018. године, о чему је благовремено обавестила послодавца достављајући потврду о привременој спречености за рад дана 21.07.2018. године. Налазом и мишљењем судског вештака економске струке утврђена је висина изгубљене зараде за период од престанка радног односа 23.07.2018. године до истека рока на који је уговор о раду закључен, уз умањење износа које је тужиља примила по основу зараде код другог послодавца.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су закључили да је побијано решење незаконито и туженог обавезали да тужиљи исплати тражене износе на име накнаде штете у висни пет месечних зарада, дајући разлоге које у свему као правилне и потпуне прихвата и Врховни касациони суд.

Уговор о раду послодавац и запослени по правилу закључују на неодређено време, а могу га закључити и на време чије је трајање унапред одређено када су у питању : сезонски послови, рад на одређеном пројекту, повећање обима посла који траје одређено време и сл. за време трајања тих потреба, с тим што тако заснован радни однос непрекидно или са прекидима не може трајати дуже од 24 месеца. Неспорно је да су парничне странке закључиле уговор о раду на одређено време број ../2018 дана 04.07.2018. године, чије трајање су уговориле најдаље до 28.12.2018. године, али без прецизирања разлога за закључење таквог уговора у смислу члана 37. став 1. Закона о раду. Тако заснован радни однос престао је пре истека рока 23.07.2018. године, уз образложење да тужиљи радни однос престаје сходно Закону о раду, истеком рока на који је заснован, што је нетачно.

Како у побијаном отказном решењу нису наведени оправдани разлози за његово доношење пре истека времена на које је радни однос заснован, правилно су нижестепени судови оценили да је побијано решење незаконито, јер је донето противно одредбама члана 175. тачка 1. Закона о раду, па су правилно обавезали туженог послодавца да тужиљи којој је незаконито престао радни однос, накнади штету у висини изгубљене зараде за период од незаконитог престанка радног односа, до истека времена на који је уговор о раду био закључен, а уз умањење прихода које је остварила код другог послодавца (члан 191. став 2. и 3.).

Употребљена формулација „најдаље до“ даје право послодавцу да уговор откаже у свако време, односно било ког момента када престану околности које су биле основ за његово закључење, али не са образложењем истека рока из члана 175. тачка 1. Закона о раду, који у конкретном случају није наступио.

Осталим наводима ревизије не доводи се у сумњу правилност побијане пресуде, па је Врховни касациони суд на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић