Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код туженог на радном месту „...“ у Сектору „...“ на основу уговора о раду од 24.12.2015. године. Оспореним решењем туженог од 13.12.2017. године, тужиоцу је отказан уговор о раду са пратећим анексима због престанка потребе за његовим радом услед организационих промена код послодавца и укидања радног места на које је био распоређен, уз исплату отпремнине.

У циљу унапређења организације рада, тужени је са матичном компанијом дана 30.10.2017. године донео Одлуку да у периоду од 01.11.2017. године до 01.02.2018. године неће бити нових запошљавања у појединим секторима (производни, помоћни, магацин, одржавање, алатница), јер су сва радна места у овим секторима била попуњена неопходним бројем извршилаца и по тој одлуци тужени није запослио ниједно лице. На основу извештаја и анализе радног учинка од 01.12.2017. године, донета је нова Одлука дана 04.12.2017. године о укидању радног места „...“ у два сектора код туженог и донет Правилник о организацији и систематизацији послова дана 13.12.2017. године, а истог дана је донета Одлука о проглашењу технолошких вишкова запослених на радним местима ... . Самостални синдикат се сагласио са Одлуком од 04.12.2017. године и изменом Правилника, а запослени су били упознати са њиховом садржином. Тужени је на дан 01.11.2017. године имао укупно 2303 запослена од којих су 22 запослена на радном месту ... проглашена за технолошки вишак.

Код тако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаним нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду и враћање на рад.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/05 ... 75/14), прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца, и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

По оцени ревизијског суда, настао је отказни разлог из члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду , будући да је у периоду који је претходио доношењу оспореног решења, тужени извршио анализу свог пословања и да је доношењем Одлуке о укидању радног места ... од 04.12.2017. године и изменом Правилника о организацији и систематизацији радних места од 13.12.2017. године, уз сагласност синдиката и јавно, оправдао потребу за новом организацијом рада, као и разлоге за укидање радног места тужиоца, у ситуацији када није био дужан да донесе програм решавања вишка запослених, сагласно чл.153 – 155. Закона о раду.

Нису основани наводи ревизије који се своде на то да је тужени злоупотребио права послодавца, с`обзиром да укидањем радног места није престала потреба за радом тужиоца, јер је могао бити распоређен на друго радно место. Међутим, у овом случају послови укинутог радног места пренети су сектору производње, што је код увођења технолошких, економских и организационих промена дозвољено и спада у домен одлучивања послодавца Такође, тужени није повредио забрану новог запошљавање у року од шест месеци из члана 182. став 1. Закона о раду, јер није запослио друго лице на истим пословима, а није било слободних непопуњених радних места на које је тужилац могао бити распоређен, јер је утврђено да су сва радна места у производњи на која су пренети послови ..., била попуњена.

Имајући у виду да је Одлука о укидању радног места ... претходила доношењу новог Правилника о организацији и системтизацији радних места и да је наведена Одлука саставни део Правилника, као и начин њиховог доношења (јавно, у сарадњи са синдикатом), чињеница да је решење о отказу уговора о раду донето пре ступања на снагу Правилника, у овом случају није од утицаја на законитост отказног поступка, па су неосновани супротни наводи ревизије.

С`обзиром да су разлози за отказ уговора о раду тужиоцу оправдани, а решење донето у законом пописаној процедури, правилно је одбијен тужбени захтев за његов поништај, па тужени није у обавези да тужиоца врати на рад, применом члана 191. став 1. Закона о раду.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци пресуде.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић