Против правноснажне другостепене пресуде тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбе члана 403. став 2. тачка 3. и 407. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је испитао правноснажну пресуду на основу члана 408., у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...55/14), и нашао да ревизија тужене није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка у поступку пред другостепеним судом.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је запослен код тужене на неодређено време на радном месту ПС … као овлашћено службено лице. Решењем бр. … од 06.12.2006. године утврђен му је укупни коефицијент плате у износу од 18,27, од чега основни коефицијент износи 9,96, додатни коефицијент 6,52, а коефицијент по звању 1,79. Решењем … од 15.12.2011. године утврђен му је укупни коефицијент плате у износу од 18,52, од чега основни коефицијент износи 9,96, додатни коефицијент 6,52, а коефицијент по звању 2,04. Тужилац је наведено решење примио што је потврдио својим потписом на истом. Наведени коефицијент за обрачун плате утврђен му је у складу са Правилником о платама запослених у Министарству унутрашњих послова, који је донео министар унутрашњих послова, на основу члана 146.и 147. Закона о полицији. Према налазу и мишљењу вештака економско-финансијске струке исплата зараде тужиоцу извршена је у складу са напред наведеним Правилником на бази просечног броја часова од 174 часа месечно. Тужилац у периоду од 01.04.2008. године до 31.12.2010. године има утврђени број сати ноћног рада и рада на дане државних и верских празника који су нерадни дани. Упоређењем зараде тужиоца и упоредног радника ББ, која је запослена код тужене као … и нема статус овлашћеног службеног лица, утврђено је да је укупан коефицијент плате тужиоца 18,27, а укупан коефицијент овог упоредног радника 13,33. Такође је утврђено да је додатни коефицијент плате тужиоца 6,52, а упоредног радника 4,61, те да је додатни коефицијент тужиоца већи од додатног коефицијента ове упоредне раднице за 41,43%, па му је по том основу плата већа за 10,45% у односу на плату овог упоредног радника. Укупан коефицијент плате упоредног радника ВВ који је запослен на радном месту …, који нема нередовности у свом раду а има статус овлашћеног лица је 18,76. Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак другостепеног суда да је захтев тужиоца за исплату накнаде за ноћни и прековремени рад за тражени период основан, јер плата тужиоца на основу члана 147. Закона о полицији није увећана за 30-50% у односу на плату адекватног упоредног радника.

Правилно је примењен члан 146. став 2.и 147. став 1. и 2., у вези члана 4. став 2. тачка 2. Закона о полицији, када је извршено поређење плате тужиоца са платом овлашћеног службеног лица које нема нередовности у раду, а има исту стручну спрему као тужилац. Таквим упоређењем другостепени суд је правилно закључио да тужиоцу коефицијент за обрачун плате није увећан за 30-50%, имајући у виду коефицијент за обрачун плате адекватног упоредног радника, па се у случају тужиоца не може искључити примена члана 108. став 1. тачка 1, 2. и 3. Закона о раду, којима је прописано да запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, уколико такав рад није вреднован приликом утврђења основне зараде.

Зато су неосновани ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић