У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Битна повреда одредаба парничног поступка из тачке 12. става 2. наведеног члана, на коју се указује ревизијом, није законски разлог за овај правни лек (члан 407. став 1. тачка 2. ЗПП), а нису основани наводи ревидента да је у другостепеном поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП у вези члана 8. истог закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац по уговору о раду од 28.11.2014. године са доцнијим анексима обавља код туженог послове ... радника. Решењем туженог од 23.05.2017. године тужиоцу је изречена мера опомене уз најаву отказа због повреде радне обавезе и радне дисциплине учињених: 26.01, 27.01. и 30.01.2017. године, неизвршавањем радних задатака по налогу непосредног руководиоца и самоиницијативног одласка са рада пре истека утврђеног радног времена; 10.02, 01.03. и 03.03.2017. године због неоправданог изостанка са посла; 16.03. и 24.03.2017. године због самовољног напуштања рада пре истека радног времена и неизвршавања радних задатака по налогу непосредног руководиоца. Ово решење садржи упозорење тужиоцу да ће му уговор о раду бити отказан без достављања посебног упозорења, у смислу члана 180. Закона о раду ако у наредних шест месеци учини исту повреду радне дисциплине. Тужилац против тог решења, које му је достављено 24.05.2017. године, није водио радни спор. Побијаним решењем тужиоцу је отказан уговор о раду из разлога предвиђеног чланом 179. став 3. тачка 1. Закона о раду, члана 3. став 1. тачка 1. Правилника туженог о радној дисциплини и тачке 11. уговора о раду - због неоправданог изостанка са посла на дан 11.07.2017. године и напуштања радног места 15 минута након доласка на рад дана 12.07.2017. године.

На тако утврђено чињенично стање, нижестепени судови су о тужбеном захтеву у овом спору одлучили правилном применом материјалног права.

Тужилац је 11.07. и 12.07.2017. године учинио повреде радне дицсциплине истоветне онима које је учинио 10.02, 01.03. и 03.03.2017. године, односно 16.03. и 24.03.2017. године, а за које му је тужени изрекао меру упозорења са најавом отказа, предвиђену чланом 179а тачка 3. Закона о раду. Због тога је побијано решење о отказу уговора о раду законито, донето на основу члана 179. став 3. тачка 1. Закона о раду.

По оцени Врховног касационог суда, нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права. Наводи ревидента да јер решење од 23.05.2017. године донето након упозорења од 12.04.2017. године, које није достављено на мишљење синдикату чији је тужилац члан у складу са чланом 8. Правилника туженог о радној дисциплини, нису од значаја за одлуку у овом спору је решење од 23.05.2017. године тужилац није побијао. Доношењу оспореног решења о отказу уговора о раду није морало претходити упозорење из члана 180. Закона о раду, јер је тужилац у решењу од 23.05.2017. године упозорен да ће, ако у наредном року од шест месеци учини исту повреду радне обавезе, или непоштовање радне дисциплине, уговор о раду бити отказан без поновног упозорења из наведене законске одредбе. Погрешна примена материјалног права образлаже се наводима којима се оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, из којих разлога се ревизија не може изјавити осим у случајевима из члана 403. став 2. ЗПП, који у овом спору нису остварени.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић