Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/14) и утврдио да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а на друге битне повреде поступка се у ревизији не указује. Чињенично стање у овој правној ствари је правилно и потпуно утврђено, другостепени суд је на исто правилно применио материјално право.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код туженог на радном месту руководиоца ... по уговору број .../... од 30.11.2007. године. Одлуком правног претходника туженог број .../... од 18.10.2010. године укинуто је радно место секретара установе културе, стручног сарадника за програме, организатора образовног програма, руководиоца галерије и кафе куварици и одлучено да ће се запосленима који након ступања на снагу новог Правилника остану нераспоређени исплатити отпремнина у смислу чл. 158. и 159. Закона о раду. Тужиљи је решењем туженог број .../... од 06.11.2010. године отказан уговор о раду из разлога што је престала потреба за њеним радом а све у складу са чл. 38. и 39. Општег колективног уговора. Правилником о организацији и систематизацији послова радног претходника туженог број .../... од 16.07.2009. године према члану 8. било је систематизовано 15 радних места и 20 извршитеља, укључујући и радно место руководиоца ... за које је прописан VII степен стручне спреме. Међутим, према Правилнику о организацији и систематизацији послова претходника туженог број .../... од 25.10.2010. године чланом 8. Правилника, систематизовано је девет радних места са 13 извршилаца, а међу тим радним местима није било систематизовано радно место руководиоца ... . Тужиљи је исплаћена отпремнина у износу од 319.330,00 динара. У разлозима решења о отказу уговора о раду назначено је да због реализације технолошких, економских и организационих промена у процесу рада правног претходника туженог укинуо радно место ... па је престала потреба за радом тужиље која је била распоређена на то радно место, а није постојала могућност да се истој обезбеди други посао који одговара њеној стручној спреми. Није постојала могућност да се према потребама процеса рада тужиљи обезбеди преквалификација за обављање других послова нити скраћено радно време. Установа културе Палилула је променила назив тако што се уместо Установа културе Палилула добила назив Центар за културу ''Влада Дивљан''. У току 2012. године извршено је реновирање и адаптација некадашњег галеријског простора, који је након отказа тужиљи био претворен у магацин и направљена је мултимедијална сала која је почела са радом у јуну 2012. године, значи две године након што је тужиљи престао радни однос, а 2013. године отпочела је са радом и мала галерија ''Потковица''.

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиље налазећи да доношењем отказа о раду тужиљи од 16.11.2010. године, код туженог нису објективно постојале економско-технолошке и организационе промене. Ово из разлога јер галерија, у којој је тужиља радила на радном месту ... није престала са радом већ је претворена у мултимедијалну салу, а основана и галерија ''Потковица'' које су коришћене као изложбени простор а из тога следи закључак да је тужиљи отказан уговор о раду незаконито.

Другостепени суд није прихватио овакво становиште првостепеног суда јер је засновано на погрешној примени материјалног права. При томе, другостепени суд закључује да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање али је погрешно закључио да нису постојале технолошке и организационе промене у смислу оправданих разлога да би престала потреба за тужиљиним радом. Ово се из разлога што је тужиљи отказан уговор о раду у току 2010. године, а тужени је извршио реновирање односно адаптацију некадашњег галеријског простора тек у 2012. години (у јуну месецу) када је раније постојећи магацин претворен у мултимедијалну салу, а у току 2013. године је отпочела са радом и мала галерија ''Потковица''. Стога, те околности не представљају адекватну чињеничну подлогу за закључак првостепеног суда да је галерија у којој је тужиља радила наставила да постоји након престанка радног односа тужиље, те да је правни претходник туженог злоупотребио право на отказивање уговора о раду. Ово је и због тога што је већ 2010. године радно место на којем је радила тужиља било укинуто. Галерија у којој је тужиља радила претворена је у магацин. Тужиља није доказала да је тужени у време доношења оспореног решења у периоду од шест месеци од дана престанка радног односа имао расположива радна места на које је могао да распореди тужиљу, односно да примени друге мере запошљавања. У погледу ових чињеница тужиља сноси терет доказивања у смислу одредбе члана 231. ЗПП. Стога је првостепену одлуку преиначио и одбио тужбени захтев тужиље.

По оцени Врховног касационог суда, другостепени суд је извео правилан закључак и правилно применио материјално право када је одбио тужбени захтев тужиље као неоснован. Разлоге које је у том погледу даје другостепени суд у свему прихвата и Врховни касациони суд. Тужиља у ревизијским разлозима наводи да је тужени злоупотребио одредбе Закона о раду, те да и сада постоји мала галерија ''Потковица'' и да се део послова, које је раније радила тужиља, сада обавља у тој галерији. Међутим, ти наводи се не могу прихватити као оправдани. Те наводе је ценио другостепени суд када је одлучивао о жалби тужиље и дао прихватљиве правне аргументе у прилог свој одлуке. Практично, ти наводи се понављају у ревизији Правилником о организацији и систематизацији послова правног претходника туженог број .../... од 25.10.2010. године укинуто је радно место на коме је радила тужиља. Није постојала могућност да се иста распореди на друго радно место или да се изврши њена преквалификација ради обављања других послова. Галерија је претворена у магацин, па је правилно тужени навео разлоге у решењу о отказу уговора о раду а које тужиља оспорава. Чињеница да је након две године магацински простор преворен у мултимедијалну салу и да је у 2013. години један простор прилагођен за мању изложбену галерију, није од утицаја за доношење другачије одлуке од оне коју је донео другостепени суд.

Врховни касациони суд је ценио и остале наводе из ревизије, али налази да исти нису од посебног значаја за доношење другачије одлуке.

Из наведених разлога, применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић