.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1998/2023
21.12.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Милановић, адвокат из ..., против тужене Опште болнице „Др Радивој Симоновић“ из Сомбора, коју заступа в.д. директора др ББ, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 5259/22 од 26.01.2023. године, у седници одржаној 21.12.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 5259/22 од 26.01.2023. године као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 5259/22 од 26.01.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 5259/22 од 26.01.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Сомбору П1 881/21 од 28.09.2022. године у делу одлуке о тужбеном захтеву којим је одбијен тужбени захтев да се обавеже тужена да тужиљи на име топлог оброка и регреса за – разлика укупне зараде за период од 01.08.2018. до 31.07.2021. године исплати износ од 93.382,54 динара са законском затезном каматом од 12.08.2022. године па до исплате као и износ од 23.368,67 динара на име затезне камате обрачунате до 11.08.2022. године, да се обавеже тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка као и у делу одлуке којом је одређено да тужиља сноси своје трошкове парничног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права с предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...10/23), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), Врховни суд је оценио да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној јер је правноснажном пресудом одлучено о тужбеном захтеву ради исплате неисплаћених накнада трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора тако што је тужбени захтев одбијен као неоснован. Побијана одлука је у складу са Закључком усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 05.07.2022. године. Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова у складу су и са правним схватањем израженим у одлукама Врховног суда са тужбеним захтевом и чињеничним стањем као и у овој парници о постојању права тужиље на исплату тражених накнада. Сходно наведеном Врховни суд сматра да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној применом члана 404. став 1. ЗПП на основу чега је одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате поднета је 04.09.2021. године, а вредност предмета спора побијаног дела, је 93.382,54 динара. Имајући у виду да се у конкретном ради о имовинско правном спору који се односи на новчано потраживање у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то сходно члану 403. став 3. ЗПП ревизија тужиље није дозвољена.
На основу изнетог применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Драгана Маринковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
