Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужена је изјавила ревизију из чије садржине произлази да одлуку побија у усвајајућем делу због погрешне примене материјалног права и предлаже да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Применом члана 404. став 1. ЗПП, посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.

У овој правној ствари правноснажном пресудом одлучено је о праву тужиље на накнаду путних трошкова за време трајања лекарске специјализације, одобрене решењем тужене Опште болнице у Вршцу, уз закључени Уговор о специјализацији и дате чињеничне и правне разлоге који опредељују такву одлуку. Ревизијом је формулисано спорно правно питање на начин: да ли лекари за време трајања специјализације, уже специјализације, имају право на накнаду трошкова превоза од места пребивалишта до места где обављају специјализацију, ужу специјализацију и обратно, односно да ли је здравствена установа чији је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина и једница локалне самоуправе у обавези да им накнади наведене трошкове, имајући при томе у виду материјално право које регулише спорно правно питање, а посебно да тужена није Уговором о специјализацији преузела обавезу плаћања спорних путних трошкова. Побијана пресуда не одступа од одлука донетих у битно истој чињеничноправној ситуацији у којима је изражен став да за време трајања специјализације, као посебног вида стручног усавршавања који подразумева и рад са пацијентима на пружању здравствене заштите, специјализант има право право и на накнаду трошкова превоза, као акцесорног потраживања које је везано за зараду и обављање послова и радних задатака на радном месту.

Имајући у виду садржину правноснажне пресуде засноване на одговарајућој примени материјалног права, као и да ревизија не садржи конкретизоване наводе о испуњености услова за примену института изузетне дозвољености ревизије, нити су приложене правноснажне пресуде из којих би произилазила таква потреба, Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП, јер у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе, нити новог тумачења права.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате путних трошкова поднета је 14.11.2022. године, а вредност побијаног дела правноснажне пресуде је 637.526,87 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је на основу члана 413. ЗПП, одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић