Апелациони суд у Београду је донео пресуду Гж1 3680/21 дана 08.10.2021. године којом је одбио као неосновану жалбу тужене Агенције за вођење спорова у поступку приватизације Београд и потврдио пресуду Трећег основног суда у Београду П1 354/20 од 09.10.2020. године у првом, другом и петом ставу изреке, те одбио захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против наведене другостепене пресуде је благовремену посебну ревизију изјавио тужени Агенција за вођење спорова у поступку приватизације Београд, позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је испитао ревизијске разлога по одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр 72/2011 ... 18/2020) и одлучио да дозволи посебну ревизија тужене, ради уједначавања судске праксе у одлучивању о тужбеним захтевима из истоветног чињеничног и правног основа, бивших запослених у привредним друштвима „International CG“ ДП Београд и „Generalехport“ ДП Београд, сада у стечају, против истог туженог, ради накнаде штете због ненамирења потраживања тужилаца заснованих на социјалном програму садржаном у програмима реструктурирања наведених привредних друштава, као накнаду штете због штетних радњи туженог. Из тог разлога је одлучено каоу првом ставу изреке овог решења, на основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду по одредбама члана 408. Закона о парничном поступку и закључио да је ревизија тужене основана.

Према чињеничном стању на коме је заснована побијана пресуда, тужиоци су били у радном односу код привредног друштва Компанија „International CG“ ДП Београд у реструктурирања и Компанији „Generalехport“ ДП у реструктурирању, када су евидентирани као запослени који се јављају за остваривање новчане накнаде у износу од по 200 евра по години стажа, по социјалном програму који је саставни део програма реструктурирања наведених компанија. Према том социјалном програму право на накнаду у висини од 200 евра за сваку годину стажа коју су остварили као држављани Републике Србије код наведених компанија, закључно са 31.12.2007. године, највише до износа од 20.660.600 евра запослени остварују уз сагласност за исплату од стране Министарства финансија, а након дана испуњења за имовинске целине Блок XX и Копаоник. Као дан испуњења за имовинску целину Блок XX утврђен је 25.06.2008. године, а за имовинску целину Копаоник 29.05.2009. године. Агенција за приватизацију је у складу са програмом реструктурирања писмено обавестила Министарство економије и регионалног развоја 01.06.2009. године да је наступио дан испуњења за обе имовинске целине, те да би Министарство економије и регионалног развоја требало да се обрати Министарству финасија за сагласност за исплату новчаних накнада запосленима у наведеним привредним друштвима, те је Министарство финансија у вези са захтевом дописом од 03.07.2009. године дало мишљење да је могуће прихватити исплату накнада из средстава буџета само под условом да се реализација врши у оквиру средстава предвиђених Законом о буџету Републике Србије за 2009. годину, односно без ангажовања додатних средстава из буџета Републике Србије. Утврђено је да је у поступку реструктурирања код усвајања социјалног програма начињен пропуст од стране Агецније за приватизацију, као надлежне за спровођење поступка реструктурирања. Пропуст се састоји у нејасноћи садржаној у програму приватизације о томе како ће конкретна исплата и из којих средстава бити реализована, те да ли министарство финансија Републике Србије треба да се сагласи са исплатом из републичких средстава, или из средстава добијених продајом имовинских целина Блок XX и Копаоник. Тужиоци су стекли право на новчану накнаду, те њихов тужбени захтев у односу на Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације Београд као правног следбеника Агенције за приватизацију Београд - основан, с обзиром да постоји њена одговорност за обавезе које су проистекле из поступка реструктурирања субјекта приватизације због неправилности садржаних у програму реструктурирања у вези са исплатом средстава тужиоцима, насталих пропустом Агенције. Утврђено је да потраживање тужилаца није намирено управо због неправилног рада Агенције. На основу таквог утврђења је позивом на одредбе члана 172. Закона о облигационим доносима обавезана тужена Агеција за вођење спорова у поступку приватизације Београд, као правни следбеник Агенције за приватизацију да као солидарно одговорна са компанијама „International CG“ ДП Београд у стечају и „Generalехport“ ДП Београд у стечају тужиоцима исплати износе на име припадајуће накнаде, са законским затезним каматама.

Ревидент основано указује на, за сада, погрешну примену материјалног права код одлучивања о тужбеном захтеву у односу на ревидента, од значаја за право тужилаца да у судском поступку потражују испуњење обавезе, с обзиром на приговор застарелости потраживања кога је истакао овај тужени, о коме другостепени суд није одлучио. Првостепени суд је нашао да приговор застерелости није основан, полазећи од правне природе основа тужбеног захтева, што је накнада штете због располагања првотуженог новчаним средствима насталим од продаје имовинских целина привредних друштава у реструктурирању супротно Уредби о начину и условима измирења обавеза субјектата приватизације према повериоцима, односно због неправилног раду првотужене, позивом на одредбу члана 154. и 172. Закона о облигационим односима.

Врховни касациони суд налази да на описани начин у нижестепеним одлука приговор застарелости који је истакао првотужени није оцењен, нити је у том правцу примењено материјално право од стране нижестепених судова. У ревизији ревидент истиче да су средства пребачена на рачун стечајних дужника у складу са законом. Првостепени, а ни другостепени суд нису расправили да ли је и када Агенција за реструктурирање или њен правни следбеник, овде првотужени, новчана средства која је стекао продајом имовинских целина пренео на рачун привредних друштава у стечају, ради исплате запосленима на име накнаде из социјалног програма. Од тог тренутка, када престају штетне радње првотуженог којима је спречавао намирење потраживања тужилаца, почиње тећи застарни рок из одредбе члана 374. Закона о облигационим односима.

Осим изнетог, није расправљено питање висине потраживања тужилаца на име накнаде штете према првотуженом, што зависи од висине ненамиреног потраживања накнаде по социјалном програму, према привредним друштвима као изворним носиоцима те обавезе према тужиоцима. Ово зато што првотужени као одговоран за штету коју су трпели тужиоци, одговара у мери у којој је њихово потраживање остало ненамирено до закључења главне расправе.

Из наведених разлога је Врховни касациони суд укинуо првостепену и другостепену пресуду и предмет у односном делу вратио првостепеном суду на поновно суђење, како би након утврђења чињеница од којих зависи одлука о висини основаног потраживања тужилаца према првотуженом и о приговору застарелости, одлучио о тужбеним захтевима, те о трошковима целог поступка, на основу одредбе члана 416. став 2. и члана 165. став 3. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић