У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Раде Митровић, адвокат у ..., против тужене Општине Власотинце, коју заступа Правобранилаштво Општине Власотинце, ради утврђења дискриминације и исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3008/20 од 19.03.2021. године, у седници већа од 16.12.2021. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3008/20 од 19.03.2021. године.

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Лесковцу П1 10/19 од 05.08.2020. године одбијен је тужбени захтев да се утврди да је тужиља претрпела дискриминацију на раду у општинској управи Општине Власотинце тако што је одговорно лице председник Општине Власотинце и Општинског већа Општине Власотинце једино тужиљи неоправдано потврдио незаконито решење о распоређивању на ниже радно место, са нижим коефицијентом за обрачун зараде и нижом зарадом, и да се обавеже тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате и да у дневном листу „Блиц“ о свом трошку објави пресуду донету поводом ове тужбе и обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове поступка у износу од 52.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 3008/20 од 19.03.2021. године одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Тужена је благовремено поднела одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду применом члана 408. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...18/20), Врховни касациони суд је установио да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 2) ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је у радном односу код тужене од ...2008. године, а решењем тужене од ...2015. године распоређена је на послове ... Одељења ... Општинске управе Општине Власотинце са коефицијентом од 22,50.

Решењем заменика начелника Општинске управе тужене од ...2016. године тужиља је распоређена на послове ... при Одељењу за ... управе Општине Власотинце са коефицејентом од 20,45. Решењем Општинског већа тужене од ...2016. године приговор тужиље је одбијен јер је Одлуком о Општинској управи Општине Власотинце од 25.06.2016. године, која је ступила на снагу 10.07.2016. године, укинуто Одељење за ...

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 641/19 од 30.05.2019. године поништена су решења заменика начелника Општинске управе тужене од ...2016. године и Општинског већа тужене од ...2016. године, без обзира на донету Одлуку о Општинској управи тужене од ...2016. године, јер не садрже разлоге о премештају и донета су пре измене Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Општинској управи тужене.

Према становишту нижестепених судова, тужбени захтев је неоснован јер су спорна решења о распоређивању тужиље органи тужене донели из економско- организационих разлога, а не због личних својстава тужиље и јер су и други запослени били распоређивани на радна места са различитим коефицијентима, и вишим и нижим, у односу на претходна радна места.

Нису основани ревизијски наводи којима се указује на погрешну примену материјалног права. Постојање дискриминације претпоставља да је према неком од запослених неоправдано неједнако поступано, на отворен или прикривен начин, а да се такво поступање заснива искључиво на неком од личних својстава запосленог, међу којима је и политичко опредељење. Тужиља није доказала да је распоређена на друго радно место са нижим коефицијентом због тога што није припадник владајуће политичке странке. Са друге стране, тужени је доказао да је до распоређивања тужиље дошло услед организационих промена у општинској управи укидањем Одељења за пореске послове. У прилог томе говори и чињеница да су и други запослени у истом периоду били распоређивани на друга радна места, а неки такође на радна места са нижим коефицијeнтом. Дакле, до распоређивања тужиље на друго радно место је дошло из економско – организационих разлога, а не због личних својстава тужиље. Стога је тужбени захтев, на основу правилне примене чланова 2, 4, 16. и 45. Закона о забрани дискриминације, одбијен.

Врховни касациони суд је, применом члана 414. става 1. ЗПП, одлучио као у првом ставу изреке.

Применом члана 165. става 1. у вези чланова 153. и 154. ЗПП, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка јер није успела у том поступку.

Председник већа – судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић