Рев2 2110/2021 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2110/2021
22.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца Дом ученика средњих школа из Лесковца, чији је пуномоћник Илија Петрушић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Јована Вучковић Пејчић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 443/2021 од 27.04.2021. године, у седници одржаној 22.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 443/2021 од 27.04.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П1 641/2019 од 26.11.2020. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде материјалне штете исплати новчани износ од 343.842,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.05.2016. године до коначне исплате, у року од 8 дана по пријему пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати износ од 72.354,00 динара, у року од 8 дана по пријему пресуде, а уколико исти не исплати у наведеном року, обавезује се да на износ од 39.000,00 динара исплати и камату по Закону о висини стопе затезне камате почев од дана извршности пресуде до коначне исплате, под претњом принудног извршења.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 443/2021 од 27.04.2021. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу П1 641/19 од 26.11.2020. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију из свих законом прописаних разлога.

Тужилац је поднео тужбу 10.08.2017. године ради накнаде штете, а вредност предмета спора је 343.842,00 динара.

Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку је прописано да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

У споровима ради новчаног потраживања из радног односа, ревизија је дозвољена под истим условима, као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра, то ревизија туженог није дозвољена на основу цитиране одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 413. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић