Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2200/2021
05.05.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Светислав Пандовић, адвокат из ..., против тужене Опште болнице „Нови Пазар“ у Новом Пазару, чији је пуномоћник Решад Плојовић, адвокат из ..., ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2472/20 од 02.03.2021. године, у седници одржаној 05.05.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2472/20 од 02.03.2021. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужене за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Пазару П1 136/16 од 19.03.2018. године одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због умањења опште животне активности исплати износ од 1.200.000,00 динара са законском затезном каматом од дана доношења пресуде па до исплате. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2472/20 од 02.03.2021. године преиначена је првостепена пресуда тако што је усвојен тужбени захтев тужиље и обавезана тужена да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због умањења опште животне активности исплати износ од 1.200.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 19.03.2018. године као дана доношења пресуде па до исплате. Истом пресудом обавезана је тужена да тужиљи исплати трошкове парничног поступка у износу од 336.825,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС,55/14, 87/18 и 18/20) – у даљем тексту: ЗПП и утврдио да ревизија тужене није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити. У поступку по жалби, другостепени суд није пропустио да примени нити је неправилно применио одредбе процесног закона, што је било или могло бити од утицаја на законитост и правилност побијане пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је по занимању медицинска сестра и виши ... техничар. Запослена је код тужене. Од дана ступања на рад 2,5 године је радила као ... сестра, 4 године као ... сестра, 5 година на ..., а преостали период, као и сада ради у ... на административним пословима. Ради утврђивања професионалне болести од стране изабраног лекара упућена је на амбулантно испитивање 18.10.2012. године у Центар за утврђивање и лечење професионалних болести, Иниститута за медицину рада Србије. Након испитивања Институт је издао експертизу број ../2013 од 03.04.2013. године, којом је тужиљи утврђено професионално обољење (hepatitis B chr. viralis) у складу са чланом 24. Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Неспорно је да је тужиља сазнала да је оболела од хепатитиса Б током 1992. године када се због болова јавила лекару. Вештачењем од стране вештака специјалисте медицине рада утврђено је да код тужиље постоји умањење опште животне активности са компезованом функцијом јетре у проценту од 60%, које се манифестује у немогућности подизања и ношења терета, рад у нефизиолошком положају тела: стајање, сагињање, чучање, опружање и остало, те тужиља није способна за рад у неповољним климатским и микроклиматским условима, за кућне послове ограничено је способна због оштећења локомоторног апарата, а за трчање је апсолутно неспособна.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да се из доказа изведених током поступка није могла утврдити јачина и интензитет трајања душевних болова код тужиље, јер тужиља није предложила вештачење од стране вештака неуропсихијатра на околност претрпљених душевних болова због умањења опште животне активности. Стога је применом правила о терету доказивања из члана 231. став 2. Закона о парничном поступку одбио тужбени захтев тужиље као неоснован, с обзиром да тужиља током поступка није доказала да услед умањења животне активности трпи душевне патње које указују на озбиљан поремећај психичке и емоционалне равнотеже у интензитету који оправдава досуђивање накнаде по том основу у смислу одредбе члана 200. ЗОО.

Одлучујући о жалби тужиље другостепени суд је нашао да је првостепени суд правилно утврдио чињенично стање, али да је погрешно закључио да је ради досуђења нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због умањења опште животне активности, у ситуацији када је у поступку то умањење несумњиво утврђено од стране вештака специјалисте медицине рада у висини од 60%, при чему је од истог вештака утврђен начин на који се то умањење испољава те ограничења која тужиља трпи и трпеће убудуће, обавезно извођење додатног доказа вештачењем од стране вештака неуропсихијатра. По оцени другостепеног суда, у таквој ситуацији, првостепени суд је на основу одредбе члана 200. ст. 1. и 2. Закона о облигационим односима био овлашћен и могао је да оцени висину накнаде нематеријалне штете и без спровођења вештачења по вештаку неуропсихијатру. Ово стога што тужиља са умањењем опште животне активности у висини од 60%, која се огледа у немогућности подизања и ношења терета, рада у нефизиолошком положају тела (савијање, сагињање, чучање, опружање и остало), неспособности за рад у неповољним климатским и микроклиматским условима, ограничене способности за кућне послове и апсолутне неспособности за трчање, свакако трпи овај вид нематеријалне штете, а како се ради о професионалном обољењу задобијеном на раду тужена одговара по основу објективне одговорности.