У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судијa: Браниславa Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Радославе Мађаров и Зорице Булајић чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., Општина Штрпце, чији је пуномоћник Милош Кукурековић адвокат из ..., против тужене Предшколске установе дечији вртић „Шарско лане“ из Штрпца, чији је пуномоћник Драган Вељковић адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 984/2023 од 28.02.2023. године, у седници одржаној дана 18.01.2024. године, донео је

П Р Е С У Д У

ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 984/2023 од 28.02.2023. године.

ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Апелационог суда у Нишу Гж1 984/2023 од 28.02.2023. године и пресуда Основног суда у Лесковцу П1 253/20 од 21.10.2022. године тако што се УСВАЈА тужбени захтев и ОБАВЕЗУЈЕ тужена да исплати тужиоцу на име разлике између припадајуће минималне и исплаћене зараде за период од 01.04.2017. године до 31.12.2019. године укупан износ од 35.613,82 динара и то за:

- мај 2017. године износ од 2.327,39 динара, са законском затезном каматом почев од 30.06.2017. године, па до коначне исплате,

- јун 2017. године износ од 1.258,27 динара, са законском затезном каматом почев од 31.07.2017. године, па до коначне исплате,

- јул 2017. године износ од 189,88 динара, са законском затезном каматом почев од 31.07.2017. године, па до коначне исплате,

- август 2017. године износ од 2.336,44 динара, са законском затезном каматом почев од 30.09.2017. године, па до коначне исплате,

- септембар 2017. године износ од 189,88 динара, са законском затезном каматом почев од 31.07.2017. године, па до коначне исплате,

- октобар 2017. године износ од 1.263,16 динара, са законском затезном каматом почев од 30.11.2017. године, па до коначне исплате,

- новембар 2017. године износ од 1.263,16 динара, са законском затезном каматом почев од 30.12.2017. године, па до коначне исплате,

- јануар 2018. године износ од 2.762,75 динара, са законском затезном каматом почев од 28.02.2018. године, па до коначне исплате,

- март 2018. године износ од 1.582,15 динара, са законском затезном каматом почев од 30.04.2018. године, па до коначне исплате,

- април 2018. године износ од 401,54 динара, са законском затезном каматом почев од 31.05.2018. године, па до коначне исплате,

- мај 2018. године износ од 2.762,75 динара, са законском затезном каматом почев од 30.06.2018. године, па до коначне исплате,

- јун 2018. године износ од 307,00 динара, са законском затезном каматом почев од 31.07.2018. године, па до коначне исплате,

- јул 2018. године износ од 1.487,61 динар, са законском затезном каматом почев од 31.08.2018. године, па до коначне исплате,

- август 2018. године износ од 2.773,46 динара, са законском затезном каматом почев од 30.09.2018. године, па до коначне исплате,

- октобар 2018. године износ од 2.773,46 динара, са законском затезном каматом почев од 30.11.2018. године, па до коначне исплате,

- новембар 2018. године износ од 1.588,28 динара, са законском затезном каматом почев од 31.12.2018. године, па до коначне исплате,

- децембар 2018. године износ од 403,09 динара, са законском затезном каматом почев од 31.01.2019. године, па до коначне исплате,

- јануар 2019. године износ од 3.404,11 динара, са законском затезном каматом почев од 28.02.2019. године, па до коначне исплате,

- март 2019. године износ од 829,85 динара, са законском затезном каматом почев од 30.04.2019. године, па до коначне исплате,

- април 2019. године износ од 2.116,98 динара, са законском затезном каматом почев од 31.05.2019. године, па до коначне исплате,

- мај 2019. године износ од 3.404,11 динара, са законском затезном каматом почев од 30.06.2019. године, па до коначне исплате,

- август 2019. године износ 62,83 динара, са законском затезном каматом почев од 31.08.2019. године, па до коначне исплате,

- септембар 2019. године износ од 13,14 динара, са законском затезном каматом почев од 31.07.2017. године, па до коначне исплате,

- октобар 2019. године износ од 112,53 динара, са законском затезном каматом почев од 31.07.2017. године, па до коначне исплате,

као и да му на име разлике додатка на зараду према Закључку Владе Републике Србије од 25.12.2008. године за период од 01.04.2017. године до 31.12.2019. године исплати укупан износ од 20.990,28 динара и то за:

- мај 2017. године износ од 1.131,99 динара, са законском затезном каматом почев од 30.06.2017. године, па до коначне исплате,

- јун 2017. године износ од 611,99 динара, са законском затезном каматом почев од 31.07.2017. године, па до коначне исплате,

- јул 2017. године износ од 91,99 динара, са законском затезном каматом почев од 31.07.2017. године, па до коначне исплате

- август 2017. године износ од 1.131,99 динара, са законском затезном каматом почев од 30.09.2017. године, па до коначне исплате,

- септембар 2017. године износ од 91,99 динара, са законском затезном каматом почев од 31.07.2017. године, па до коначне исплате

- октобар 2017. године износ од 611,99 динара, са законском затезном каматом почев од 30.11.2017. године, па до коначне исплате,

- новембар 2017. године износ од 611,99 динара, са законском затезном каматом почев од 31.12.2017. године, па до коначне исплате,

- јануар 2018. године износ од 1.338,54 динара, са законском затезном каматом почев од 28.02.2018. године, па до коначне исплате,

- март 2018. године износ од 766,54 динара, са законском затезном каматом почев од 30.04.2018. године, па до коначне исплате,

- април 2018. године износ од 194,54 динара, са законском затезном каматом почев од 31.05.2018. године, па до коначне исплате,

- мај 2018. године износ од 1.338,54 динара, са законском затезном каматом почев од 30.06.2018. године, па до коначне исплате,

- јун 2018. године износ од 194,54 динара, са законском затезном каматом почев од 31.07.2018. године, па до коначне исплате,

- јул 2018. године износ од 766,54 динара, са законском затезном каматом почев од 31.08.2018. године, па до коначне исплате,

- август 2018. године износ од 1.338,54 динара, са законском затезном каматом почев од 30.09.2018. године, па до коначне исплате,

- октобар 2018. године износ од 1.338,54 динар, са законском затезном каматом почев од 30.11.2018. године, па до коначне исплате,

- новембар 2018. године износ од 766,54 динара, са законском затезном каматом почев од 31.12.2018. године, па до коначне исплате,

- децембар 2018. године износ од 194,54 динара, са законском затезном каматом почев од 31.01.2019. године, па до коначне исплате,

- јануар 2019. године износ од 1.642,90 динара, са законском затезном каматом почев од 28.02.2019. године, па до коначне исплате,

- март 2019. године износ од 400,50 динара, са законском затезном каматом почев од 30.04.2019. године, па до коначне исплате,

- април 2019. године износ од 1.021,70 динара, са законском затезном каматом почев од 31.05.2019. године, па до коначне исплате,

- мај 2019. године износ од 1.642,90 динара, са законском затезном каматом почев од 30.06.2019. године, па до коначне исплате,

- јул 2019. године износ 1.404,81 динар, са законском затезном каматом почев од 31.08.2019. године, па до коначне исплате,

- август 2019. године износ од 785,38 динара, са законском затезном каматом почев од 30.09.2019. године, па до коначне исплате,

- септембар 2019. године износ од 164,18 динара, са законском затезном каматом почев од 31.10.2019. године, па до исплате,

- октобар 2019. године износ од 1.406,58 динара, са законском затезном каматом почев од 30.11.2019. године, па до коначне исплате, и ОДБИЈА се захтев тужене за накнаду трошкова парничног поступка.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 120.477,37 динара, у року од 15 дана од пријема отправка пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П1 253/20 од 21.10.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован приговор стварне ненадлежности Основног суда у Лесковцу за поступање у предмету П1 253/20 истакнут од стране тужене као неоснован. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да тужиоцу исплати на име накнаде у висини разлике између минималне зараде и исплаћене зараде за временски период од 01.04.2017. године до 31.12.2019. године новчани износ од 35.613,82 динара са законском затезном каматом почев од доспелости сваког месечног износа па до исплате, како је то ближе означено у том ставу изреке. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да тужиоцу на име накнаде штете у висини разлике између додатка на зараду у складу са Закључком Владе Републике Србије 05 број 120- 335/2007-14 од 25.12.2008. године, обрачунатог на зараду у висини минималне зараде и исплаћеног додатка на зараду у складу са Закључком Владе Републике Србије 05 број 120-335/2007-14 од 25.12.2008. године за временски период од 01.04.2017. године до 31.12.2019. године исплати износ од 20.990,28 динара и то поједине месечне износе са законском затезном каматом од доспелости па до исплате, како је то означено у том ставу изреке. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужилац да туженој на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 10.500,00 динара у року од 8 дана.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 984/2023 од 28.02.2023. године одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу П1 253/20 од 21.10.2022. године у ставу другом, трећем и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио у смислу члана 404. ЗПП.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају је потребно уједначавање судске праксе о праву запослених на територији Косова и Метохије на увећану зараду на основу Закључка Владе РС 05 број 120-335/2007-14 од 25.12.2008. године, па су испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца, прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Из тог разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку и утврдио да је ревизија тужиоца основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у спорном периоду био у радном односу код туженог на неодређено време на пословима ... са коефицијентом за исплату зараде у висини од 7,52, а тако утврђена зарада, по основу радног ангажовања запослених на Косову и Метохији, увећана је 50% на основу Закључка Владе РС 05 број 120-335/2007-14 од 25.12.2008. године. Вештачењем од стране судског вештака економско – финансијске струке, утврђена је разлика зараде у висини разлике између минималне зараде и исплаћене зараде за период од маја 2017. године до октобра 2019. године у висини од 35.613,82 динара и разлика у висини тзв. „косовског додатка“ у висини од 20.990,28 динара. Вештак је у налазу и мишљењу приказао и обрачун разлике зараде коју је тужилац примио са минулим радом и увећањем од 50% на име тзв. „косовског додатка“ у односу на минималну зараду и потврдио негативну разлику, односно да је зарада коју је тужилац примио већа у односу на минималну зараду у укупном износу од 370.238,90 динара

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев налазећи да је тужилац у спорном периоду остварио увећање по основу тзв. „косовског додатка“, које је прописано Закључком Владе РС 05 број 120-335/2007- 14 од 25.12.2008. године, тако што увећање, заједно са основном зарадом и минулим радом, чини укупно исплаћену зараду тужиоцу која је већа од минималне зараде.

Основано се ревизијом тужиоца указује да се наведено становиште нижестепених судова заснива на погрешној примени материјалног права.

Тужилац, запослен као ... у предшколској установи, има право на исплату плате у висини минималне зараде у смислу чланова 111. и 112. ЗОР у вези са чланом 52. став 2. Закона о предшколском васпитању и образовању који прописује да основица за обрачун и исплату плата у предшколским установама не може бити нижа од основице за обрачун и исплату у основном образовању и васпитању, а према члану 20. став 2. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, уколико је основна плата запосленог мања од минималне зараде, основна плата исплаћује се у висини минималне зараде. Такође, увећање од 50% обрачунава се на износ минималне зараде на основу Закључка Владе Републике Србије број 120-335/2007-14 од 25.12.2008. године. Исплаћена укупна зарада тужиоцу са тзв. „косовским додатком“ у спорном периоду јесте већа од минималне зараде, али је мања од износа који се добија обрачуном плате у висини минималне зараде уз увећање за 50% месечно. Стога није правилан закључак нижестепених судова да тужилац нема право на утужену разлику зараде.

На основу члана 416. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Тужилац је успео у поступку по ревизији, па му на основу чланова 153. став 1, 154, 163. став 2. и 165. став 2. ЗПП припадају потребни трошкови целог поступка према оствареном успеху у спору. Висина је одмерена на име тражених и опредељених трошкова за састав тужбе и образложеног поднеска од стране адвоката од по 9.000,00 динара, заступања на два одржана рочишта од по 10.500,00 динара, трошкова вештачења од 8.000,00 динара, састава жалбе 18.000,00 динара и ревизије 18.000,00 динара, као и на име судских такси за: тужбу, првостепену одлуку, жалбу и другостепену одлуку по 4.164,16 динара, за ревизију 8.328,32 динара и ревизијску одлуку 12.492,48 динара, укупно 120.477,37 динара по АТ иТТ.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић