Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20) –ЗПП и утврдио да је ревизија тужене неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу на неодређено време код ЈП за грађевинско земљиште и изградњу општине Бела Паланка по основу Уговора о раду број .. од 03.05.2015. године, на пословима сарадника за ..., са четвртим степеном стручне спреме. Решењем број .. од 17.11.2016. године, тужиљи је отказан уговор о раду на основу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду. Као разлоге за отказ, доносилац решења је навео да је Правилником о организацији и систематизацији радних места код ЈП број 942 од 17.11.2016. године смањен број извршилаца због трајног престанка потребе за обављањем тих послова и то за три радна места међу којима је и сарадник за ... . У члану 24. Правилника прописано је да акт ступа на снагу даном прибављања сагласности оснивача која је прибављена истог дана 17.11.2016. године. Колективним уговором који је био на снази код ЈП за грађевинско земљиште и изградњу општине Бела Паланка били су прописани критеријуми за одређивање запослених за чијим је радом престала потреба. Одлуком о престанку рада јавног предузећа број 011-62/2016-1 од 27.12.2016. године, утврђен је престанак рада и постојање ЈП за грађевинско земљиште и изградњу општине Бела Паланка, брисање јавног предузећа из регистра привредних субјеката и преузимање права, обавеза и послова од стране Општине Бела Паланка, као оснивача јавног предузећа, те општина ступа на место јавног предузећа у свим затеченим облигационим и другим односима, а сви запослени који су у тренутку престанка рада предузећа били у радном односу преузимају се на рад код оснивача или других правних субјеката које је он основао.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да тужбени захтев није основан с обзиром да је послодавац поступио у складу са својим општим актом Правилником о систематизацији радних места и одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду и да стога решење о отказу Уговора о раду није незаконито.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду уз закључак да је оспорено решење незаконито, с обзиром на то да тужена није доказала да је Правилник о организацији и систематизацији радних места од 17.11.2016. године ступио на снагу у смислу члана 196. Устава Републике Србије, а оспорено решење је донето на основу наведеног Правилника и у вези са њим.

Врховни суд налази да је на утврђено чињенично стање другостепени суд правилно применио материјално право.

Ревизијом тужене оспорава се становиште другостепеног суда. Изнети ревизијски наводи представљају сопствено тумачење права од стране ревидента које нема правно утемељење у утврђеним чињеницама, па их Врховни суд не прихвата, као основане.

Наиме, чланом 196. Устава Републике Србије прописано је да се закони и сви други општи акти објављују пре ступања на снагу (став 1). Устав, закони и подзаконски општи акти Републике Србије објављују се у републичком службеном гласилу, а статути, одлуке и други општи акти аутономних покрајина, објављују се у покрајинском службеном гласилу (став 2.). Статути и општи акти јединице локалне самоуправе, објављују се у локалним службеним гласилима (став 3.). Закони и други општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања и могу да ступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози, утврђени приликом њиховог доношења (став 4.). Са тим у вези, правилан је закључак другостепеног суда да је основ за доношење оспореног решења организациона промена, која би код правног претходника тужене настала ступањем на снагу Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места број 942 од 17.11.2016. године. Законитост овог решења је условљена чињеницом претходног објављивања и ступања на снагу поменутог Правилника, као општег акта, а за ступање на снагу, претходно је потребно да су испуњена два услова: први услов подразумева објављивање општег акта преко огласне табле, јавног гласила и сл, односно његово чињење доступним лицима на које исти треба да се примени и други услов, који подразумева протек одређеног времена од објављивања општег акта до тренутка његовог ступања на снагу и почетка примене, а који по правилу износи пуних 7 дана (општи акт ступа на снагу осмог дана од дана објављивања). Смисао и сврха временског периода од објављивања до ступања на снагу и почетка примене општег акта јесте да се лица на која тај акт треба да се примени упознају са његовом садржином. Уколико општи акт није ступио на снагу у смислу напред наведеног тумачења члана 196. Устава Републике Србије, незаконито ће бити и решење, као појединачни акт донет на основу тог општег акта. Дакле, законитост решења, као појединачног акта, условљена је чињеницом ступања на снагу општег акта на основу кога се тај појединачни акт доноси. Како наведени Правилник није ступио на снагу у смислу одредаба члана 196. Устава Републике Србије, то је оспорено решење донето на основу наведеног Правилника основано поништено од стране другостепеног суда као незаконито. Следом тога, основан је захтев тужиоца за враћање на рад, јер се реинтеграција запосленог јавља као последица поништаја решења о престанку радног односа, а у смислу члана 191. Закона о раду.

Како се ревизијским наводима не доводи у питање правилност другостепене одлуке, Врховни суд је применом члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

С обзиром да је ревизија тужене одбијена, одбијен је и њен захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка, па је на основу члана 153. и члана 154. став 2. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић