Рев2 2260/2023 3.5.9; 3.19.1.25.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2260/2023
27.03.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Марија Китаровић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високог савета судства, Привредног суда у Београду, коју заступа законски заступник Државно правобранилаштво из Београда, ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3015/22 од 09.12.2022. године, допуњене решењем тог суда Гж1 3015/22 од 10.03.2023. године, у седници већа одржаној 27.03.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3015/22 од 09.12.2022. године, допуњене решењем тог суда Гж1 3015/22 од 10.03.2023. године.

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев тужене за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 5922/2021 од 26.05.2022. године, ставом првим изреке, поништено је решење в.ф. председника Привредног суда у Београду посл. бр. Су IV-32 бр. .../...-... од 27.05.2021. године, као незаконито. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да тужиљи надокнади парничне трошкове у износу од 85.500,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиље за исплату законске затезне камате на досуђени износ трошкова поступка од пресуђења до наступања услова за извршење.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3015/22 од 09.12.2022. године, преиначена је првостепена пресуда у ставовима првом и другом изреке, тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев којим је тужиља тражила да се поништи решење в.ф. председника Привредног суда у Београду пословни број Су IV-32 бр. .../...-... од 27.05.2021. године, као неоснован, као и захтев тужиље за накнаду парничних трошкова у износу од 85.500,00 динара, са законском затезном камтом од извршности до исплате. Тужиља је обавезана да туженој надокнади парничне трошкове у износу од 33.000,00 динара, док је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка одбијен.

Допунским решењем Апелационог суда у Београду Гж1 3015/22 од 10.03.2023. године, обавезана је тужиља да туженом надокнади трошкове поступка у износу од 16.500,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужена је поднела одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије по одредби члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

У парницама из радних односа ревизија је по члану 441. Закона о парничном поступку увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Из садржине ове законске одредбе произилази да ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање када се примењује општи режим о допуштености овог ванредног правног лека према вредности спора, на основу одредби члана 403. Закона о парничном поступку.

У конкретном случају, иако тужиља тражи заштиту права из радног односа не ради се о радном спору из одредбе члана 441. Закона о парничном поступку, пошто се спор не односи на заснивање, постојање и престанак радног односа, већ се захтева поништај одлуке о висини плате.

Преиначење првостепене пресуде је без утицаја на дозвољеност ревизије, из разлога што се одредба члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку не примењује у парници из радног односа поводом захтева који се односи на неновчано потраживање.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић