У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Бранка Станића, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., коју заступа Звонимир Милановић, адвокат из ..., против туженог ПД „ББ“ ДОО ..., кога заступа Дарко Аранђеловић, адвокат из ..., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2979/20 од 06.11.2020. године, у седници одржаној 10.03.2021. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Апелационог суда у Нишу Гж1 2979/20 од 06.11.2020. године, тако што се одбија жалба туженог и потврђује пресуда Основног суда у Зајечару П1 1115/18 од 07.07.2020. године.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиљи на име трошкова ревизијског поступка исплати 33.000,00 динара.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зајечару П1 1115/18 од 07.07.2020. године, ставом првим изреке, поништено је као незаконито решење туженог број ../18 од 18.09.2018. године, којим је тужиљи престао радни однос а тужени је обавезан да тужиљу врати на рад. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове поступка у износу од 124.500,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2979/20 од 06.11.2020. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Зајечару П1 1115/18 од 07.07.2020. године, тако што је одбијен тужбени захтев за поништај решења туженог број ../18 од 18.09.2018. године, којим је тужиљи престао радни однос и враћање на рад. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да туженом на име трошкова парничног поступка укупно исплати 149.250,00 динара.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања (члан 407. став 2. ЗПП).

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП и нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код туженог била у радном односу на неодређено време на пословима администратора. Побијаним решењем туженог од 18.09.2018. године, тужиљи је отказан уговор о раду због престанка потребе за њеним радим, уз исплату отпремнине, а радни однос јој је престао даном достављања решења на основу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду. У образложењу решења је наведено да је због организационих промена и смањења обима посла у складу са Правилником о организацији и систематизацији радних места од 05.09.2018. године, којим је укинуто радно место администратора, па како послодавац није могао да јој обезбеди други посао који одговара њеној стручној спреми, за радом тужиље је престала потреба. У поступку је утврђено да је тужиља поред послова радног места администратора обављала и послове касира које је систематизовано са пет извршилаца по оба акта о систематизији. Те послове обављао је један запослени који је био у радном односу на неодређено време, а три извршиоца су била у радном односу на одређено време по закљученим уговорима за период од 01.03.2018. до 31.08.2018. године. У периоду када је тужиља била упућена на коришћење годишњег одмора закључен је уговор о раду на одређено време са ВВ за обављање послове касира за период од 27.08.2018. до 27.02.2019. године, а тужиљи није понуђено обављање ових послова или послова неког другог упражњеног радног места.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања првостепени суд је усвојио тужбени захтев, поништио побијано решење а туженог обавезао да тужиљу врати на рад .

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев, полазећи од чињенице да је радно место тужиље укинуто, због чега послодавац није морао да примени критеријуме на основу којих ће у поступку решавања технолошког вишка одредити ко од запослених треба да добије отказ, нити је био у обавези да поступа на начин дефинисан одредбом члана 155. Закона о раду и тужиљи понуди премештај на друго радно место на које је због природе и обима посла туженог могла бити распоређена.

Основано се ревизијом тужиље указује да је у побијаној другостепеној пресуди погрешно примењено материјално право.

Наиме, међу странкама је неспорно да је тужиља формално била распоређена на пословима административног радника, али је свакодневно, од заснивања радног односа обављала послове касира према распореду рада, пуно радно време, што је утврђено увидом у фискалне рачуне са шифром тужиље. Важећим Правилником о организацији и систематизацији послова и радних задатака, као и претходним, систематизовано је пет извршилаца на пословима касира. У време које је непосредно претходило доношењу побијаног решења, један касир ГГ је била у радном односу на неодређено време, док су три извршиоца имала закључене уговоре на одређено време за период 01.03.2018. до 31.08.2018. године и то ДД, ЂЂ и ЕЕ, док је са ВВ закључен уговор о раду за обављање истих послова за период од 27.8.2018. године, до 27.02.2019. године, што указује на чињеницу да је постојала могућност да тужени понуди тужиљи (која је већ оспособљена за обављање послова касира и има шифру за рад на каси), рад на упражњеном радном месту што он није учинио, па је побијано решење незаконито јер нису били испуњени услови за његово доношење из члана 179. тачка 5. ЗОР-а, како то правилно налази првостепени суд.

Врховни касациони суд је преиначио одлуку против које је изјављен правни лек у корист ревидента, па је на основу члана 163. став 1. и 2, 153. став 1, 154. 165. став 2. ЗПП (поред трошкова досуђених првостепеном пресудом) туженог обавезао да тужиљи накнади и трошкове ревизијског поступка за састав ревизије у опредељеном износу од 33.000 динара и одлучио као у ставу другом изреке.

На основу члана 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци пресуде.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић