Рев2 2314/2020 3.5.15.4.2

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2314/2020
14.07.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у радном спору по тужби тужиоца АА из ..., кога заступа пуномоћник Сузана Матејић, адвокат из ..., против туженог Града Лесковца, кога заступа ГЈП Града Лесковца, ради поништаја решења о отказу, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 бр. 3107/2019 од 22.04.2020. године, у седници већа одржаној 14.07.2021. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца АА из ... изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 бр. 3107/2019 од 22.04.2020. године

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 бр. 3107/2019 од 22.04.2020. године преиначена је првостепена пресуда Основног суда у Лесковцу П1 567/17 од 22.08.2019. године. Одбијен је тужбени захтев да се поништи као незаконито решење туженог бр. .../...-... од 19.06.2017. године о отказу уговора о раду тужиоцу, тужени обавеже да тужиоца врати на рад и обавезан је тужилац да туженом накнади парничне трошкове.

Против првноснажне другостепене пресуде благовремену и дозвољену ревизију изјавио је тужилац, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у границама прописаним одредбом члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 55/14) и одлучио да ревизија није основана.

Побијана пресуда није захваћена битном повредом одредба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности. Ревидент не указује на постојање других битних повреда поступка које би по одредби члана 407. ЗПП могле бити ревизијски разлог. Другостепени суд је своју одлуку засновао на одредби члана 394. тачка 4. ЗПП, односно на чињеницама утврђеним у првостепеном поступку на које је правилно применио материјално право, па разлози на којима је заснована ревизија нису основани.

Према утврђеним чињеницама, тужилац је био у радном односу код Агенције за локални економски развој Града Лесковца на пословима ... . Побијаним решењем бр. .../...-... од 19.06.2017. године тужиоцу је престао рад код послодавца са 28.04.2017. године, ког датума је послодавац тужиоца брисан из судског регистра, јер је одлуком оснивача, овде туженог од 14.02.2017. године Агенција укинута, а престала је са радом 24.02.2017. године. По овлашћењу градоначелника решење је потписао шеф Одељења за друштвене делатности и локални развој градске управе Града Лесковца.

Код овако утврђених чињеница, првостепени суд је становишта да је тужиочев захтев основан. Суд сматра да је побијано решење незаконито из разлога што по основу члана 176. тачка 5. Закона о раду, радни однос тужиоцу није могао престати са са 28.04.2017. године како је наведено у решењу обзиром да је послодавац тужиоца престао са радом 24.02.2017. године. Стога је поништио побијано решење и усвојио захтев за реинтеграцију тужиоца код туженог применом члана 191. став 7. Закона о раду.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбене захтеве. Применом члана 54. Закона о јавним агенцијама у вези са чланом 176. тачка 5. Закона о раду, закључио је да је тужиоцу по сили закона престао радни однос престанком рада Агенције. Решење о престанку радног односа је декларативног карактера. То што је у решењу наведен каснији датум престанка радног односа у корист је тужиоца па нема правни интерес да побија такво решење. Применом одредби члана 2. Одлуке туженог о укидању Агенције, члан 44. тачка 5. и 66. став 4. Закона о локалној самоуправи и члан 38. став 6. Статута Града Лесковца закључио је да је побијано решење потписало овлашћено лице.

Ревизијом тужиоца се указује на незаконитост отказног решења из формалних разлога. Ревидент сматра да погрешан датум престанка радног односа наведен у решењу чини решење незаконитим. Поред тога сматра да је решење донето од неовлашћеног лица, јер ни градоначелник није овлашћен да доноси решење о отказу уговора о раду у другим правним лицима.

Врховни касациони суд не прихвата ревизијске разлоге тужиоца. Правилно другостепени суд закључује да је престанак послодавца законски разлог из члана 176. тачка 5. за престанак радног односа независно од воље запосленог и послодавца и да је решење о отказу деклараторног карактера. Осим тога, по одредби члана 3. Закона о поступку за упис у судски регистар има правно дејство према трећим лицима даном уписа. Како се по одредби члана 22. истог закона у судски регистар уписује и престанак субјекта уписа може се сматрати и да је датум брисања правног лица из судског регистра датум његовог престанка у односу на та лица. У сваком случају решење о престанку радног односа тужиоца не може обеснажити то што је као датум престанка радног односа наведен датум брисања из регистра његовог послодавца, тим пре што је то каснији датум од датума престанка послодавца из одлуке оснивача, па је решење у том делу у корист запосленог.

Није основан ни ревизијски навод да је решење донео ненадлежни орган. По одредби члана 54. Закона о јавним агенцијама. одлуку о укидању јавне агенције доноси оснивач. Одлуком о укидању Агенције сва њена права, обавезе и имовина пренети су на оснивача, овде туженог, а председнику и члановима управног одбора агенције престао је мандат даном ступања на снагу ове одлуке. Обзиром да је Статутом туженог у члану 38. тачка 6. градоначелник овлашћен да уређује број и структуру запослених у јавним предузећима града и установама које се финансирају из буџета, то је исти био овлашћен и за доношење побијаног решења у име туженог као оснивача тужиоца сагласно члану 55. став 2. Закона о јавним агенцијама. Своје овлашћење је пренео на лице које је побијано решење потписало чиме је исто конвалидирано. Обзиром да је престанак радног односа тужиоца наступио по сили закона због престанка постојања послодавца, нема места усвајању захтева за реинтеграцију тужиоца код туженог.

На основу изложеног применом одредбе члана 414. ЗПП Врховни касациони суд је одбио ревизију тужиоца као неосновану.

Председник већа – судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић