Рев2 2368/2023 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2368/2023
22.11.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиље АА из с. ..., Општина Косово Поље, чији је пуномоћник Милош Кукурековић, адвокат из ..., против тужене Општине Косово Поље, коју заступа председник Привременог органа Општине Косово Поље, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 992/2023 од 01.03.2023. године, у седници одржаној 22.11.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 992/2023 од 01.03.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П1 90/20 од 07.11.2022. године, ставом првим изреке, утврђено је да је повучена тужба поднета Основном суду у Лесковцу 28.01.2020. године у делу којим је тужиља тражила да се тужена обавеже да јој накнади штету у висини разлике између припадајуће и исплаћене зараде за период од 01.01.2016. године до 01.01.2020. године са припадајућом законском затезном каматом. Ставом другим изрке, усвојен је тужбени захтев и тужена обавезана да тужиљи на име накнаде штете због неисплаћених трошкова за долазак и одлазак са рада, за период од 01.01.2017. године до 01.01.2020. године исплати укупно 82.113,00 динара у појединачним месечним износима и са законскном затезном каматом чија су висина и датум доспелости ближе наведени у овом ставу изреке. Ставом трећим изреке (очигледном грешком у писању наведено „II“), тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 70.584,52 динара, у случају доцње са законском затезном каматом на износ од 63.500,00 динара од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 992/2023 од 01.03.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у ставовима другом и трећем изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова одговора на жалбу.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20), Врховни суд је нашао да ревизија тужене није дозвољена.

Одредбом члана 85. став 6. ЗПП прописано је да странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредном правном леку, изузев ако је сама адвокат. Према ставу 7. тог члана, заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује се посебним прописима.

Посебан пропис је Закон о правобранилаштву („Службени гласник РС“, број 55/14). Према одредбама тог закона, правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе у поступцима пред судовима, управним и другим надлежним органима заступа аутономну покрајину, односно јединицу локалне самоуправе ради заштите њених имовинских права и интереса (члан 52. став 1). Одредбом члана 53. истог закона прописано је да правобранилачку функцију у правобранилаштву аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе обавља једно или више лица која се бирају у складу са одлуком о образовању правобранилаштва (став 1); одредбе овог закона које се односе на Државно правобранилаштво сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе (став 2).

Када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено за заступање под истим условима као и адвокат (члан 11. став 4). Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца који обављају функцију Државног правобранилаштва (члан 6) могу поверити лицу запосленом у субјекту из члана 11. став 2. наведеног закона да предузме одређену радњу у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом, с тим да лице којем се поверава заступање мора бити дипломирани правник са положеним правосудним испитом (члан 29. став 1. и 2).

Из изложеног следи да само адвокат може изјавити ревизију и да овлашћење за њено подношење може пренети само на другог адвоката, а не и на лице запослено у правном лицу чији је пуномоћник. С обзиром на то да је у поступку по ревизији правобранилаштво јединице локалне самоуправе овлашћено да заступа Општину Косово Поље, под истим условима као и адвокат, овлашћење за изјављивање ревизије не може се пренети на лице – председника Привременог органа Општине Косово Поље, запосленог у неком од субјеката из члана 11. став 2. Закона о државном правобранилаштву. Следом наведеног, ревизију могу изјавити само општински односно градски правобранилац и заменик општинског односно градског правобраниоца који врше функцију Општинског односно градског правобранилаштва у смислу цитираних одредби Закона о правобранилаштву.

Како је ревизију у име тужене изјавило неовлашћено лице то ревизија није дозвољена, па је Врховни суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић