Рев2 239/2022 3.19.1.25.1.3 ; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 239/2022
22.06.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Властимир Мидић, адвокат из ..., против тужене Основне школе „Стефан Немања“ из Ниша, чији је пуномоћник Милош Кукурековић, адвокат из ..., ради исплате и поништаја решења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4156/2021 од 22.10.2021. године, у седници одржаној 22.06.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4156/2021 од 22.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 103/19 од 15.04.2021. године, ставом првим изреке, утврђено је да је незаконито и неправилно и не производи правно дејство решење тужене од 25.09.2015. године, као и одлука школског одбора тужене од 20.10.2015. године, којом је утврђено да је престала потреба за радом тужиље, на пословима ... и да је тужиља нераспоређена са даном 30.09.2015. године. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име материјалне штете у виду изгубљене добити, за мање исплаћену зараду за период од 25.09.2015. године до 18.08.2016. године, исплати укупан износ од 242.441,00 динар, са законском затезном каматом од 19.08.2016. године до исплате. Ставом трећим изреке, утврђено је да је тужба тужиље којом је тражила да тужена изврши обрачун доприноса за социјално осигурање за школску 2010/2011. и 2011/2012. годину за тужиљу и изврши уплату надлежном фонду, повучена. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 219.149,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 4156/2021 од 22.10.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у ставу првом и другом изреке, као и одлука о трошковима поступка садржана у ставу четвртом изреке првостепене пресуде. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова одговора на жалбу, као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавила тужена због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5) Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужиље за поништај решења тужене којим је тужиља остала нераспоређена, с обзиром да је за њеним радом престала потреба код тужене и накнади на име изгубљене зараде, тако што је захтев тужиље усвојен. Према природи тражене правне заштите, ова парница спада у парнице из радних спорова. Одредбом члана 441. ЗПП, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа, па ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим о допуштености овог правног лека, а према вредности спора.

Тужиља тражи заштиту права из радног односа, међутим не ради се о парници из члана 441. ЗПП (код које је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари је поднета 02.11.2015. године, а вредност побијаног дела новчаног потраживања износи 242.441,00 динара.

Имајући у виду да побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија и из ових разлога недозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић