Рев2 2395/2019 зарада

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2395/2019
17.10.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Зоране Делибашић, Бранислава Босиљковића, Бисерке Живановић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Душанка Шокић адвокат из ..., против тужених ББ из ..., чији је пуномоћник Весна Станимировић адвокат из ... и ВВ ради исплате, одлучујући о ревизији туженог ББ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 406/19 од 17.04.2019. године, у седници већа одржаној 17.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог ББ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 406/19 од 17.04.2019. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог ББ изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 406/19 од 17.04.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог ББ за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 2280/2017 од 06.11.2018. године одбијен је предлог друготуженог за одређивање прекида овог поступка до окончања поступка пред Уставним судом и приговор стварне ненадлежности тог суда. Усвојен је тужбени захтев, па су обавезани тужени да тужиоцу на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и на име регреса за коришћење годишњег одмора за тражени период солидарно исплате досуђени износ са припадајућом законском затезном каматом као и досуђене износе на име обрачунате затезне камате. Тужени ВВ је обавезан да за назначени период тужиоцу накнади досуђени износ на име трошкова за исхрану у току рада и на име регреса за коришћење годишњег одмора са законском затезном каматом као и досуђене износе на име обрачунате затезне камате. Тужени су обавезани да солидарно накнаде парничне трошкове тужиоцу у износу од 74.110,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде па до исплате, а одбијен је предлог првотуженог да се као умешач на његовој страни позове Репбулика Србија.

Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Гж1 406/19 од 17.04.2019. године одбио жалбе тужених и потврдио првостепену пресуду.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени ББ је благовремено преко пуномоћника изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, у смислу члана 404. Закона о паричном поступку, ради разматрања правног питања у општем интересу и интересу равноправности грађана, као и ради уједачавања судске праксе.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу става 1. наведеног члана, с обзиром да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана или новог тумачења права, имајући у виду став изражен у пресудама овог суда, донетим у истоветним чињенично-правним споровима, због чега судске одлуке приложене уз ревизију не оправдавају потребу одлучивања о ревизији ни ради уједначавања судске праксе.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тача 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спорова, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према ком члану ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору поднета је 16.11.2017. године, а правноснажна другостепена пресуда против које је ревизија изјављена је донета 17.04.2019. године.

Како вредност предмета спора побијеног дела очигледно не прелази граничну вредност за дозвољеност ревизије од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена на основу цитиране одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Одлука о трошковима поступка је донета применом члана 163. став 2. у вези члана 153. ЗПП, према успеху у наведеном поступку.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић