Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 247/2020
19.02.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Илије Зиндовића и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Игор Анђелковић, адвокат из ..., против тужене „ББ“ из ..., чији је пуномоћник Миле Ристћ, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1. 1188/15 од 17.06.2015. године, у седници од 19.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1.1188/15 од 17.06.2015. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1.1188/15 од 17.06.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бујановцу П1. 879/13 од 08.04.2014. године ставом првим изреке тужена је обавезана да тужиљи исплати неисплаћени додатак на зараду за период од 23.09.2010. године до 01.09.2013. године, у појединачним месечним износима наведеним изреком са законском затезном каматом од доспелости сваког износа до исплате. Ставом другим изреке тужена је обавезана да тужиљи накнади парничне трошкове у износу од 85.398 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1.1188/15 од 17.06.2015. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију због погршене примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

Тужиља је доставила одговор на ревизију.

По оцени Врховног касационог суда нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14). Тужена се у ревизији позвала на пресуду Апелационог суда у Крагујевцу и наводи да је изражен другачији правни став у односу на побијану пресуду, али ова одлука уз ревизију није достављена. Странка која подноси посебну ревизију због уједначавања судске праксе дужна је да уз ревизију достави судске одлуке на које се позива, да би Врховни касациони суд утврдио јесу ли испуњени услови за изузетну дозвољеност ревизије. Будући да тужена уз ревизију није доставила другачије судске одлуке, то нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, па је одлучено као у ставу првом изреке.