Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2513/2022
07.06.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа Никола Вуловић, адвокат из ..., против тужених Индустрија смрзнуте хране „Фриком“ доo из Београда и ББ из ..., ..., које заступа Невена Веселиновић адвокат из ..., ради поништаја одлуке о додели стана, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3487/19 од 01.09.2021. године, у седници већа одржаној дана 07.06.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 3487/19 од 01.09.2021. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 3157/18 од 06.06.2019. године, првим ставом изреке, поништена је одлука туженог Индустрија смрзнуте хране „Фриком“ доо број ... од 31.01.2012. године, којом је у закуп на неодређено време туженом ББ дат стан број .../... у ... - ..., ул. ... ... . Другим ставом изреке поништено је решење туженог правног лица број ... од 20.07.2012. године, којим је стан описан у првом ставу изреке дат у закуп на неодређено време туженом ББ. Трећим ставом изреке обавезано је тужено правно лице да изврши поновну расподелу стана описаног у првом ставу изреке, двособног, површине 62,87 метара у складу са правоснажном и извршном пресудом Првог општинског суда у Београду П1 312/05 од 25.12.2006. године. Четвртим ставом изреке утврђена је ништавост уговора о закупу стана описаног у првом ставу изреке и уговора о његовом откупу од стране туженог ББ. Петим ставом изреке обавезани су тужени да тужиљи накнаде парничне трошкове у износу од 290.250,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3487/19 од 01.09.2021. године, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 3157/18 од 06.06.2019. године тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев којим је тражен поништај одлука туженог правног лица број ... од 31.01.2012. године и број ... од 20.07.2012. године, обавезивање туженог да изврши поновну расподелу предметног стана у складу са правоснажном из извршном пресудом Првог општинског суда у Београду П1 312/05 од 25.12.2006. године, те за утврђење ништавости уговора о закупу описаног стана и уговора о откупу, овереног пред бившим Првим општинским судом у Београду дана 18.11.2002. године под бројем I/1 Ов. .../..., закљученог између тужених, те је одбијен захтев тужиље за накнаду трошкова поступка у износу од 290.250,00 динара и обавезана тужиља да туженима накнади парничне трошкове у износу од 595.125,00 динара. Одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију сходно члану 403. став 2. тачка 2. ЗПП.
Тужени су доставили свој одговор на ревизију тужиље.
Одлучујући о изјављеној ревизији у смислу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни суд је оценио да је ревизија основана.
Према утврђеном чињеничном стању, правоснажном пресудом Првог општинског суда у Београду П1 312/05 од 25.10.2006. године поништена је одлука туженог ПКБ „Фриком“ МДД број ... од 27.12.2001. године у делу којим је туженом ББ дат у закуп на неодређено време двособни комфорни стан површине 62,87 м2 у насељу ...-..., ... ... број ..., стан број .../..., као и Одлука туженог правног лица број ... од 04.06.2003. године и решење туженог број ... од 28.12.2001. године и обавезано је тужено правно лице да изврши поновну расподелу описане непокретности. У поступку поновног одлучивања о расподели стана тужени је извршио ново бодовае тужиље и туженог на основу документације у списима и донео одлуку о расподели стана туженом ББ.
Том приликом је првостепена стамбена комисија туженог ПКБ „Фриком“ МДД умањила број бодова по основу стамбене угрожености тужиље и њеног материјалног положаја тако што је утврдила укупно 1.202 бода, док је одлуком другостепене стамбене комисије број ... од 08.07.2011. године, применом члана 6. Правилника, тај број бодова умањен за 10% са образложењем да тужиља поседује непокретност у својини.
Првостепени суд је нашао да према поменутом Правилнику по основу стамбене угрожности тужиљи припада 305 уместо 257 бодова, по основу броја чланова породичног домаћинства припада јој 75 уместо 45 бодова и по основу материјалног положаја породице 177 уместо 120 бодова, тако да би укупан број бодова са правилно вреднованим стажом осигурања од 730 бодова и правилно вреднованим радним доприносом од 50 бодова износио укупно 1.337 бодова. На основу тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је тужбени захтев усвојио.
Другостепени суд није прихватио закључак првостепеног суда као правилан. Тај суд је нашао да се приликом поновног бодовања морају узети у обзир све промењене околности до доношења нове одлуке, па је закључио да је тужени ПКБ „Фриком“ МДД тужиљу оправдано вредновао као власницу куће (додељујући јој 257 бодова), да запослена ћерка тужиље није могла бити бодована као члан породичног домаћинства тужиље (па је по том критеријуму правилно од стране туженог правног лица додељено 45 бодова) и да положај ћерке тужиље није могао утицати на материјални положај породице (па тужиљи по том критеријуму припада 120 бодова). Укупан број бодова са радним стажом и радним доприносом, правилно бодован од стране туженог ПКБ „Фриком“ МДД, по налажењу другостепеног суда, применом члана 6. Правилника, од стране другостепене комисије правилно је умањен за 10% , јер је тужиља власница стана.
Основано се ревизијом тужиље оспорава правилност побијане пресуде другостепеног суда.
Побијана пресуда другостепеног суда је заснована на образложењу да је у извршењу правоснажне пресуде Првог општинског суда у Београду П1 312/05 од 20.10.2006. године тужено правно лице бодовање извршило према Правилнику о стамбеним односима од 15.11.1990. године са изменама и допунама од 30.07.1996. године и достављеној документацији учесника конкурса, али да је морало узети у обзир све промењене околности до доношења нове одлуке, интегрисане у чињенично утврђење другостепене пресуде, што се без одржавања расправе у другостепеном поступку није могло учинити.
Чланом 383. став 4. ЗПП прописано је да ће другостепени суд, између осталог, заказати расправу и одлучити о жалби и захтевима странака када је у истој парници првостепена пресуда већ једном била укинута, а побијана пресуда се заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању.
Бодовање степена стамбене угрожености тужиље и туженог ББ применом Правилника о стамбеним односима ПКБ „Фриком“ донетог од стране туженог правног лица, као њиховог послодавца, током 2001. године проведено је на основу документације достављене закључно са 31.12.2000. године. Код таквог стања ствари другостепени суд није могао да разматра чињенице мимо конкурсних исправа достављених закључно са 31.12.2000. године.
Сагласно изложеном, другостепени суд ће приликом поновног одлучивања ценити значај исправа у списима од којих зависи правилност примене материјалног права, посебно уговора о продаји и куповини непокретности кп.бр. ... КО ... закљученог дана 05.08.1974. године од стране тужиљиног супруга ВВ, изјаву два сведока дату дана 05.09.1984. године да су тачни наводи записника о извршној контроли да је у току децембра 1975. године изграђен објекат димензија 4х4,20 метара, затим решење Службе друштвеног књиговодства – Општине Палилула број ... сл. .../... од 09.05.1978. године да се АА (тужиљи) за стамбени простор у ... улици број ... за 1977. годину утврђује и разрезује порез на зграду и допринос за цивилну заштиту, анкетни упитник поднет ПКБ „Фриком“ од стране тужиље где је као начин задовољења потреба за станом наведено побољшање услова становања и у коме је наведено да од 1975. године иста станује у комфорном стану површине 43м2, записника о бодовању стана у 1978. години у коме је наведено да објекат тужиље има електричне, водоводне и канализационе инсталације, као и радну књижицу тужиљине ћерке ГГ, рођене дана ... године, са уписаним стажом осигурања за период бодовања од 28.08.1998. године до 10.08.2004. године.
Чињенице које утврди разматрањем свих писаних исправа у списима и других доказа изведених у току поступка, са стањем података закључно са 31.12.2000. године, Апелациони суд ће ценити у односу на регулативу о стамбеним односима послодавца у члановима 38. до 60 Правилника. Како је међу странкама споран број бодова на основу стамбене угрожености тужиље, као власника нелегално саграђеног објекта, другостепени суд ће имати у виду члан 55. Правилника по коме се стамбена ситуација цени према фактичком стању, а комфорност стана ће размотрити према члану 50. Правилника доводећи ту одредбу у везу са записником о бодовању из 1978. године и са тужиљиним анкетним упитником. Спорни број чланова породичног домаћинства и материјални статус породице се цени применом члана 2. Правилника, према коме се деца радника чланом породичног домаћинства сматрају до заснивања радног односа (споран је био статус члана породичног домаћинства тужиљине запослене ћерке ГГ, за коју је тужиља тврдила да је била у радном односу на одређено време, коју разлику поменути правилник не познаје). Код провере о правилности утврђења броја бодова који је тужиљи припао применом релевантних критеријума са стањем на дан 31.12.2000. године, треба имати у виду и члан 6. Правилника према коме се раднику који има породичну стамбену зграду или стан у својини број бодова по свим основама умањује за 10%.
Када отклањањем пропуста на које је указано материјално право правилно примени на чињенично стање које утврди на начин прописан чланом 383. члан 6. ЗПП, другостепени суд ће донети на законом засновану одлуку за коју ће дати јасне и довољне разлоге.
Са свега изложеног, применом члана 415. у вези са чланом 407. став 1. тачка 3. и члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић