Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 253/2020
04.06.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из с. ..., чији је пуномоћник Игор Анђелковић, адвокат из .., против тужене „Специјалне болнице за рехабилитацију Бујановац“ из ..., чији је пуномоћник Миле Ристић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 586/15 од 29.04.2015. године, у седници одржаној 04.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 586/15 од 29.04.2015. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 586/15 од 29.04.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бујановцу П1 908/13 од 13.02.2015. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиљи исплати на име неисплаћеног додатка на раду за период почев од 26.09.2010. године до 26.09.2013. године појединачне месечне износе ближе означене у изреци пресуде, са законском затезном каматом од доспелости до исплате. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 88.124,00 динара.

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 586/15 од 29.04.2015. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију 22.05.2015. године, због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. ЗПП, која је са предметом достављена на одлучивање Врховном касационом суду 29.01.2020. године.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Одлучујући на основу изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Наиме, нижестепене пресуде донете су сагласно Закључку Владе РС од 18.12.2001. године према коме тужиљи припада увећање зараде за 50%. О праву тужиље на исплату увећане зараде одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног касационог суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари. Тужена уз ревизију није доставила одлуке у којима је другачије пресуђено.