Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2598/2024
19.09.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић, Јасмине Симовић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Дејан Живковић адвокат из ..., против тужених „Железнице Србије“ а.д. са седиштем у Београду и Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз“ са седиштем у Београду, кога заступа Ђурђија Весовић адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз“, изјављеној против решења о трошковима поступка садржаног у ставу четвртом и петом изреке пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 465/24 од 22.02.2024. године, на седници одржаној 19.09.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз“ изјављеној против решења о трошковима поступка садржаног у ставу четвртом и петом изреке пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 465/24 од 22.02.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз“ изјављена против решења о трошковима поступка садржаног у ставу четвртом и петом изреке пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 465/24 од 22.02.2024. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 1271/23 од 07.09.2023. године, ставом првим и трећим изреке, одбијен је тужбени захтев за обавезивање тужених да тужиоцу солидарно на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора за период од 01.02.2015. до 31.08.2015. године исплате појединачне новчане износе наведене у тим ставовима изреке са законском затезном каматом од доспелости сваког износа до исплате. Ставом другим и четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца за обавезивање туженог Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз“ да тужиоцу на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, за период од 01.09.2015. до 31.12.2016. године исплати појединачне новчане износе наведене у тим ставовима изреке са законском затезном каматом од дана доспелости сваког износа до исплате. Ставом петим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка. Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 465/24 од 22.02.2024. године, ставом првим изреке, потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 1271/23 од 07.09.2023. године у делу става првог и трећег изреке у односу на туженог Акционарско друштво за железнички превоз путника „Србија Воз“ и жалба тужиоца у том делу одбијена као неоснована. Ставом другим изреке преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става првог и трећег изреке, тако што је обавезан тужени „Железнице Србије“ а.д. да тужиоцу на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, за период од 01.02.2015. до 31.08.2015. године исплати појединачне новчане износе наведене у том ставу изреке са законском затезном каматом од дана доспелости сваког износа до исплате. Ставом трећим изреке преиначена је првостепена пресуда у ставу другом и четвртом изреке, тако што је обавезан тужени Акционарско друштво за железнички превоз путника „Србија Воз“ да тужиоцу на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, за период од 01.09.2015. до 31.12.2016. године исплати појединачне новчане износе наведене у том ставу изреке са законском затезном каматом од дана доспелости сваког износа до исплате. Ставом четвртим и петим изреке обавезани су тужени да тужиоцу солидарно на име накнаде трошкова првостепеног поступка исплате износ од 370.976,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате и на име накнаде трошкова другостепеног поступка износ од 27.000,00 динара.
Против правноснажног решења о трошковима поступка садржаног у ставу четвртом и петом изреке другостепене пресуде, тужени Акционарско друштво за железнички превоз путника „Србија Воз“ је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, ради разматрања питања од општег интереса и ради уједначавања судске праксе.
Тужилац је доставио одговор на ревизију.
Врховни суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени услови прописани чланом 404. став 1. ЗПП за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној, ради уједначавања судске праксе, новог тумачења права или разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана везаних за одлучивање о накнади трошкова поступка, па је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозовљеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија туженог није дозвољена.
Одредбом члана 28. став 1. ЗПП је прописано да ако је за утврђивање права на изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима само вредност главног захтева, док се према члану 2. истог члана не узимају у обзир, између осталог, трошкови поступка ако не чине главни захтев.
У конкретном случају ревизија је изјављена против решења другостепеног суда којим је одлучено о трошковима поступка, што у овој правној ствари не представља главни захтев већ споредно потраживање, због чега ревизија туженог није дозвољена.
У овој врсти спора не примењује се одредба члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП у вези члана 420. став 6. ЗПП о дозвољености ревизије, у ситуацији када је другостепени суд преиначио првостепену одлуку и одлучио о захтевима странака.
На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Тужиоцу не припадају трошкови одговора на ревизију, јер исти у смислу члана 154. ЗПП нису били нужни за вођење парнице, због чега је применом члана 165. став 1. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић,с.р.
За тачност отправка
заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић