
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 265/2020
04.12.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, др. Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић, Татјане Миљуш и Јелене Боровац, чланова већа, у парници тужиље АА из села ..., коју заступа пуномоћник Игор Анђелковић, адвокат из ..., против тужене Специјалне болнице за рехабилитацију Бујановац из Бујановачке бање, коју заступа пуномоћник Миле Ристић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 бр. 3820/14 од 12.11.2014. године, у седници већа одржаној дана 04.12.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужене.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 бр. 3820/14 од 12.11.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 бр. 3820/14 од 12.11.2014. године одбијена је жалба тужене и потврђена је првостепена пресуда Основног суда у Бујановцу П1 бр. 851/13 од 22.04.2014. године, којом је усвојен тужбени захтев за исплату разлике зараде за период почев од 16.09.2010. године до 16.09.2013. године, у месечним износима са каматом од доспећа до исплате и обавезана тужена да тужињи накнади парничне трошкове.
Тужена је преко свог пуномоћника изјавила ревизију. Ревизију је изјавила као посебну због погрешне примене материјалног права са позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе.
Тужиља је поднела одговор на ревизију. Трошкове за одговор није тражила.
По члану 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Поступајући на основу цитиране законске одредбе, Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији. Разлози ревизије не указују на потребу да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права. Тужена је навела да је пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 930/10 од 26.05.2010. године, супротно одлучено у погледу непосредне примене Закључка Владе Републике Србије од 18.12.2001. године. Одлуку није приложила. Странка која подноси посебну ревизију због уједначавања судске праксе дужна је да уз ревизију достави судску одлуку на основу које Врховни касациони суд утврђује да ли су испуњени услови за изузетну дозвољеност ревизије. Обзиром да се о различитом поступању судова одлучује на основу судских одлука, а не само на основу ревизијске тврдње, Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови за дозвољеност ревизије из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
На основу изложеног одлучено је као у ставу 1 изреке овог решења.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије и по одредби члана 410. став 2. у вези члана 403. став 3. Закона о парничном поступку и одлучио да ревизија није дозвољена.
Предмет тужбеног захтева у овом спору је новчано потраживање у укупном износу од 143.177,00 динара.
Одредба члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописује да ревизија у имовинскоправним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Како је вредност предмета спора испод законом прописаног ревизијског ревизија тужене није дозвољена.
На основу изложеног Врховни касациони суд је ревизију одбацио применом члана 413. Закона о парничном поступку и одлучио као у изреци.
Председник већа-судија,
Бранко Станић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић