.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2693/2019
02.10.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца АА из ... – село ..., ББ из ... – село ..., ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ..., ЖЖ из ... и ЗЗ из ..., које све заступа пуномоћник Зоран Савељић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство унутрашњих послова, Управа граничне полиције, Регионалног центра граничне полиције према Р. Бугарској, коју заступа Државно правбранилаштво из Ниша, ради исплате доприноса, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2410/18 од 19.04.2019. године, у седници већа одржаној 02.10.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2410/18 од 19.04.2019. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2410/18 од 19.04.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Димитровграду П1 бр. 72/17 од 11.07.2018. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиоцима исплати мање уплаћене доприносе за пензијско и инвалидско осигурање надлежном фонду ПИО у спорним периодима и на износе, у висини и по месецима ближе наведеним у изреци пресуде. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 84.800,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.
Апелациони суд у Нишу је пресудом Гж1 2410/18 од 19.04.2019. године, одбио као неосновану жалбу тужене и потврдио пресуду Основног суда у Димитровграду П1 бр. 72/17 од 11.07.2018. године у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је одлука о трошковима поступка садржана у ставу другом изреке тако што је обавезана тужена да тужиоцима на име трошкова парничног поступка исплати износ од 66.800,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде па до исплате, а део захтева за накнаду трошкова поступка од досуђеног износа до 84.800,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности па до исплате одбијен је као неоснован. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора на жалбу.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила посебну ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са позивом на члан 404. ЗПП, због потребе уједначавања судске праксе.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП, јер је одлука у складу са ставом израженим у одлукама Уставног суда Уж 1430/14 и Уж 1431/14.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према новелираном члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овом спору ради уплате доприноса поднета је суду дана 20.11.2017. године.
Имајући у виду да се ради о имовинско-правном спору који се односи на потраживање у новцу, а у коме вредност предмета спора, од 10.000,00 динара (по одређеној такси на тужбу од 1.900,00 динара) не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
