Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2755/2025
19.05.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Горан Станојевић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, чији је законски заступник Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради исплате – доношења допунског решења, у седници од 19.05.2026. године, донео је, дана 19.05.2026. године, донео је

ДОПУНСКО РЕШЕЊЕ

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиоцима поред досуђених трошкова ревизијског поступка, решења садржаним у ставу четири изреке пресуде Врховног суда Рев2 2755/25 од 01.04.2026. године, исплати а на име трошкова ревизијског поступка – таксе за ревизијски поступак износ од још по 27.339,50 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа решења.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Врховног суда Рев2 2755/25 од 01.04.2026. године, одлучено је о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3542/23 од 21.11.2024. године, и ставом четири изреке обавезана је тужена да тужиоцима на име трошкова ревизијског поступка исплати укупан износ од 83.452,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

Тужиоци су поднели захтев за доношење допунског решења налазећи да Врховни суд није признао укупне трошкове ревизијског поступка и то везано за трошкове за судску таксу за тужиоце од по 27.339,50 динара.

Према члану 356. ЗПП, прописано да ако је суд пропустио да одлучи о свим захтевима о којима мора да одлучи пресудом или је пропустио да одлучи о делу захтева странка може да у року од 15 дана од дана достављања пресуде да предложи парничном суду да изврши допуну пресуде. Према одредби члана 366. ЗПП предвиђено да је да одредбе члана 345. и 352. став 2, члана 353. став 2, члана 345. – 358, 361. став 2. и члана 362. овог закона, сходно се примењује и на решење.

Имајући у виду чињеницу да су тужиоци поднели захтев да им се признају и остали трошкови које Врховни суд није имао у виду приликом одлучивања и како из приложених доказа (опомене за плаћање судске таксе) произилази да су тужиоци имали додатне трошкове око плаћања назначене таксе по ревизији, а у укупном износу од по 27.339,50 динара, то је Врховни суд нашао да је захтев за доношење допунског решења основан па исти усвојио и одлучио као у изреци.