У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се одређено не указује на битне повреде поступка које могу бити ревизијски разлог, у смислу члана 407. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код тужене школе била у радном односу на одређено време као наставник разредне наставе у периоду од 2000. године до 14.09.2016. године, по основу више закључених уговора о раду, које је тужиља закључивала 01. септембра сваке године са пуним радним временом на одређено време на период до 60 дана, без конкурса. Уговор је тужена раскидала сваке године 31.08. Побијаним решењем које је тужиља примила 06.09.2016. године, отказан јој је Уговор о раду од 01.09.2015. године. Након наставничког већа одржаног 30. или 31. августа 2016. године, директорка тужене је позвала тужиљу и обавестила је да почиње да ради 01.09.2016. године, по основу уговора о раду од истог датума, за обављање послова наставника разредне наставе у продуженом боравку, док буде било потребе за њеним радом. Овај уговор о раду тужиља је примила 20.09.2016. године. У међувремену су у другим школама две наставнице разредне наставе постале технолошки вишак и поднеле захтев да буду примљене код тужене, због чега је тужиљи побијаним решењем престао радни однос.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаној другостепеној пресуди примењено материјално право када је првостепена пресуда преиначена и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље за поништај решења о отказу уговора о раду и враћање на рад код тужене.

Према члану 130. ст. 1. и 2. Закона о основама система образовања и вапитања („Службени гласник РС“ 72/09 ... 62/16), пријем у радни однос у установи врши се на основу преузимања запосленог у установи чији је оснивач република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, и конкурса, а пријем у радни однос на неодређено време на основу конкурса може се извршити ако се није могло извршити преузимање запосленог. Према члану 132. став 1. тачка 1. тог закона, установа може да прими у радни однос на одређено време лице без конкурса до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу. Према ставу 9. истог члана, радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време.

С обзиром на наведено, правилан је закључак другостепеног суда да се у конкретном случају не могу применити одредбе члана 32. Закона о раду, већ се примењују цитиране одредбе Закона о основама система образовања и васпитања. Тужиља је дана 01.09.2016. године по усменом позиву директора тужене ступила на рад, али се ради о обављању фактичког рада, све до доношења побијаног решења 14.09.2016. године када јој је уговор отказан. С обзиром на наведено, правилан је закључак другостепеног суд да је рок од 60 дана, по последњем закљученом уговору о раду на одређено време, почео да тече 01.09.2016. године, од дана тужиљиног ступања на рад, због чега није од значаја да ли је тужиља последњи уговор о раду примила након доношења решења којим јој је престао радни однос.

Ревизијом тужиље неосновано се указује да је у конкретном случају требало применити одредбе Закона о раду, односно одредбе Закона о облигационим односима у погледу момента закључења уговора.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић