Рев2 2809/2019 3.5.15.4

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2809/2019
19.11.2020. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ћамил Буквић, адвокат из ..., против туженог Дома културе из Пријепоља, чији је пуномоћник Мехмед Ровчанин, адвокат из ..., ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3882/18 од 16.05.2019. године, у седници већа одржаној 19.11.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3882/18 од 16.05.2019. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пријепољу П1 128/18 од 20.09.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се поништи као незаконито решење туженог број ... од 27.11.2014. године и да се наложи туженом да тужиоца врати на рад. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 88.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3882/18 од 16.05.2019. године, одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Пријепољу П1 128/18 од 20.09.2018. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Неосновано се ревизијом указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП, будући да у поступку пред другостепеним судом није дошло до непотпуне или погрешне примене било које од одредаба процесног закона, које су биле или могле бити од утицаја на доношење законите и правилне пресуде. У образложењу своје одлуке другостепени суд је оценио жалбене наводе од значаја и навео разлоге које је узео у обзир по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, решењем Скупштине Општине Пријепоље бр. ...-.../...-... од 23.10.2013. године, тужилац је именован за ... Дома кулутре у Пријепољу на мандантни период до једне године. Тужилац је са туженим закључио уговор о раду бр. .../... од 25.10.2013. године, којим је предвиђено да ће тужилац обављати послове ... туженог и да се радни однос заснива на одређено време са пуним радним временому трајању најдуже до годину дана. По закључењу уговора о раду, тужени је 2014. године расписао конкурс за избор ... који није окончан избором. Скупштина Општина Пријепоље, као оснивач туженог, није прихватила предлог Управог одбора туженог да тужилац буде изабрани ...., па је за ову дужност предложен нови кандидат. Решењем Скупштине општине Пријепоље бр. ...-.../...-... од 23.09.2014. године, тужиоцу је престала функција и решењем истог органа бр. ...-.../... од 23.09.2014. године, именован је нови вршилац дужности на мандатни период до једне године. Решењем туженог број ... од 27.11.2014. године, тужиоцу је отказан уговор о раду и престао радни однос 23.10.2014. године.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаним нижестепеним пресудама примењено материјално право, када је по благовремено поднетој тужби у овом спору, одбијен тужбени захтев тужиоца за поништај решења о отказу уговора о раду и враћањe на рад.

По члану 30. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05...75/14), радни однос се заснива уговором о раду који закључују послодавац и запослени и њиме се одређује садржина права, обавеза и одговорности за сваког запосленог и сваког послодавца, при чему се уговор о раду сматра закљученим кад га потпишу запослени и представник послодавца. Одредбом члана 48. ст. 1. и 3. Закона о раду, прописано је да директор може да заснује радни однос на неодређено или одређено време, с тим да радни однос на одређено време може да траје до истека рока на који је изабран директор, односно до његовог разрешења. Према члану 175. став 1. Закона о раду, радни однос запосленом престаје истеком рока за који је заснован.

У конкретном случају, тужилац и тужени су закључили уговор о раду дана 25.10.2013. године, којим су сагласано одредили садржину својих права и обавеза из радног односа за временски период до годину дана, што је у складу са чланом 30. Закона о раду. Како је радни однос тужиоца, као ... Дома културе (туженог), уз његову сагласност био лимитиран на период до једне године, те како је тај период истекао, тужиоцу је решењем туженог законито престао радни однос са 23.10.2014. године, истеком времена на које је био заснован. При томе, имајући у виду разлоге (врсту посла) због који је радни однос заснован на одређено време, и по оцени ревизијског суда није било услова за примену члана 37. Закона о раду о прерастању радног односа заснованог на одређено време у радни однос на неодређено време. Истовремено, суд одлучује у границама захтева постављеног у тужби у смислу члана 3. став 1. ЗПП, па полазећи од садржине тужбеног захтева, односно да тужилац није тражио утврђење радног односа тзв. фикцијом ступања на рад из члана 32. Закона о раду, већ поништај решења о престанку радног односа, правилна је оцена другостепеног суда да је без утицаја навод тужиоца да је у вишегодишњем периоду до закључивања уговора о раду на одређено време, радио код туженог без уговора о раду и да је у том периоду без прекида био пријављен на обавезно социјално осигурање. Из наведених разлога, неосновани су наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Туженом нису признати трошкови састава одговора на ревизију јер нису били потребни ради вођења парнице у смислу члана 154. ЗПП, па је одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић