.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2918/2020
25.02.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Анико Радановић, адвокат у ..., против туженог Привредно друштвo за пословне услуге Меркатор – С ДОО Нови Сад, чији је пуномоћник Никола Допуђа, адвокат у ..., са умешачем на страни туженог Триглав осигурање АДО Београд, чији је пуномоћник Рајко Марић, адвокат у ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 4107/19 од 01.07.2020. године, у седници већа од 25.02.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 4107/19 од 01.07.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 349/18 од 03.07.2019. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев; ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиљи исплати на име накнаде нематеријалне штете износ од укупно 260.000,00 динара за повреде на раду од 02.02.2015. године, 12.05.2015. године и 29.09.2015. године, све са законском затезном каматом од пресуђења до исплате; ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете преко досуђених до тражених 430.000,00 динара; ставом четвртим изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове поступка у износу од 155.900,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 4107/19 од 01.07.2020. године одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у усвајајућем делу.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с позивом на одредбу члана 404. ЗПП.
Чланом 404. ставом 1. ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 72/11...18/20) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а ставом 2. да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Према становишту нижестепених судова, тужени је за накнаду штете одговоран по принципима објективне одговорности јер је приликом манипулације робом повећана опасност од повређивања, а допринос тужиље штетном догађају од 02.02.2015. године износи 50% с озбиром на то да је знала да је пењање на гајбу ризично и да не служи у те сврхе. О тужиљином захтеву судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањима и правним основом због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, ни у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Сходно изнетом, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. става 1. ЗПП, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. става 2. тачке 5. ЗПП, Врховни касациони суд је установио да ревизија није дозвољена.
Чланом 403. ставом 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
У овој парници тужба за исплату поднета је 30.01.2018. године, а побијана другостепена пресуда донета је 01.07.2020. године. Вредност предмета спора побијаног дела износи 260.000,00 динара.
Како вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена на основу одредбе члана 403. става 3. ЗПП.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
