Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2922/2020
20.01.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Ђуричић, адвокат из ..., против туженог Предузећа за производњу, промет и услуге „D&B Best Рack“ ДОО Београд, кога заступа Ранко Јовичић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1448/20 од 17.06.2020. године, у седници одржаној 20.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1448/20 од 17.06.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1448/20 од 17.06.2020. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Руми П1 40/16 од 11.03.2020. године, којом је одбијен тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да му на име накнаде нематеријалне штете исплати на име претрпљених физичких болова 150.000,00 динара, на име претрпљеног страха 100.000,00 динара, на име душевних болова због умањења животне активности 150.000,00 динара и на име душевних болова због наружености 100.000,00 динара, све са каматом од 11.03.2020. године до исплате; а обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка од 162.000,00 динара.

Против правноснажне првостепене пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 55/14) Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спорова, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.