Против другостепене пресуде у одбијајућем делу, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Тужена је доставила одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао другостепену пресуду у побијаном делу, у смислу члана 408. важећег Закона о парничном поступку - ЗПП и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код туженог била у радном односу на неодређено време, а од 01.05.2012. године обављала је послове директора филијале тужене у ... . Поводом пријаве унутрашњег узбуњивача о неправилном раду у филијали ..., тужена је спровела интерни поступак контроле, којом приликом су узете изјаве од клијената и запослених у тој филијали, као и од тужиље, уз преглед видео надзора. Након спроведеног интерног поступка контроле, тужена је доставила тужиљи упозорење о постојању отказних разлога од 09.11.2016. године, уз истовремено привремено удаљење са рада. У упозорењу су детаљно наведени садржина изјава клијената, запослених и тужиље, у вези са преносом средстава са рачуна банке на рачун клијената без потписаних уговора, о приговору клијента – мењачнице „ББ“ из ... у вези са мање исплаћеним средствима и пријаве руководиоца о томе да се у филијали ... врше исплате на рачун правног лица клијента без физичког присуства овлашћеног лица. Тужиља се изјаснила о наводима из упозорења. Побијаним решењем од 30.11.2016. године тужиљи је отказан уговор о раду са припадајућим анексима због тога што је као директор филијале ...својом кривицом извршила повреде радних обавеза у продуженом временском трајању, прописане чланом 179. став 2. тач. 1. и 5. Закона о раду и чланом 51. тач. 1., 2. и 15. Правилника о раду тужене. У поступку је утврђено да је тужиља учинила повреду радне обавезе прописану одредбом члана 51. тачка 1. Правилника о раду тужене, која се односи на непоштовање Упутства за пријем, контролу и извршење налога у домаћем платном промету, и то тачке 4. овог Упутства којом је регулисана исплата готовине – налог за исплату. Утврђено је да је тужиља налагала благајницама пријем пазара и исплате са рачуна клијената правних лица без присуства овлашћеног лица клијента на шалтеру филијале, и то исплате са рачуна клијента ... у периоду од 28.07.2016. године до 01.09.2016. године, односно да је без присуства наведеног клијента вршена исплата 01.08.2016. године износа од 87.896,00 динара на благајни запослене ВВ; дана 26.08. и 27.08.2016. године 2.630,00 и 12.850,00 динара на благајни запослене ГГ; дана 31.08.2016. године износ од 2.800,00 динара на благајни запослене ДД и дана 01.09.2016. године износа од 13.870,00 динара, 84.112,00 динара и 12.853,00 динара на благајни запослене ЂЂ, као и да су осим извршених исплата са рачуна без физичког присуства овлашћеног лица извршене и уплате пазара безготовинским налозима за пренос. Благајници су том приликом поступали по налогу тужиље као директора филијале, упркос томе што је то било супротно интерним актима тужене. Тужиља је била свесна и било јој је познато да је такво поступање супротно Упутству за пријем, контролу и извршење налога у домаћем платном промету.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље за поништај решења којим јој је отказан уговор о раду и да се тужени обавеже да је врати на рад.

Наиме, у поступку је утврђено да је тужиља, као директор филијале ..., својом кривицом извршила повреду радне обавезе прописану чланом 179. став 2. тач. 1. и 5. Закона о раду, тако што је налагала благајницима пријем пазара и исплате са рачуна клијената правних лица без присуства овлашћеног лица клијента на шалтеру филијале, у циљу чињења услуга клијентима, иако јој је било познато да је такво поступање супротно Упутству за пријем, контролу и извршење налога у домаћем платном промету. Зато је побијано решење о отказу уговора о раду тужиље законито, имајући у виду такође да у случају када је запосленом отказан уговор о раду због више повреда радне обавезе, за одлуку о законитости отказног акта довољно је утврђење да је запослени својом кривицом учинио само једну од више повреда радних обавеза које су му стављене на терет. С обзиром на наведено, тужена није у обавези да тужиљу врати на рад, у смислу члана 191. став 1. Закона о раду.

Ревизијом тужиље неосновано се указује на погрешну примену материјалног права и наводи да је тужиља поступала у складу са уобичајеном праксом тужене када су у питању „ВИП“ клијенти, јер овакви наводи не произилазе и из утврђеног чињеничног стања и интерних аката тужене.

Из наведних разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић