Рев2 329/2022 3.5.16.3.2

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 329/2022
17.03.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Taтјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Никола Арнаут, адвокат из ..., против тужених Привредног друштва „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац и Града Крагујевца, чији је заступник Градско правобранилаштво Града Крагујевца, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3548/20 од 21.09.2021. године, у седници већа одржаној дана 17.03.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

I УСВАЈА СЕ ревизија тужиље.

ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3548/20 од 21.09.2021. године и пресуђује:

ОДБИЈА СЕ жалба туженог Града Крагујевац као неоснована и потврђује пресуда Основног суда у Крагујевцу П 705/20 од 26.08.2020. године у делу става један и става два изреке у којем је усвојен захтев тужиље АА и обавезан тужени Град Крагујевац као солидарни дужник Привредног друштва „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац да исплати тужиљи на име законске затезне камате на износ од 123.926,00 динара, за период од 25.01.2015. године као дана падања у доцњу, па до исплате главног дуга дана 26.07.2017. године, укупан износ од 39.731,34 динара са законском затезном каматом од дана утужења до исплате и трошкове парничног поступка у износу од 99.569,00 динара.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог Град Крагујевац за накнаду трошкова другостепеног поступка.

II ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени Град Крагујевац да тужиљи накнади трошкове ревизијског поступка у износу од 36.000,00 динара у року од 8 дана од дана достављања преписа пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 705/20 од 26.08.2020. године, усвојен је тужбени захтев тужиље АА из ..., па су обавезани тужени Привредно друштво „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац и Град Крагујевац да тужиљи солидарно исплате на име законске затезне камате на износ од 123.926,00 динара за период од 25.01.2015. године као дана падања у доцњу па до исплате главног дуга дана 26.07.2017. године укупан износ од 39.731,34 динара са законском затезном каматом од дана подношења тужбе па до коначне исплате. У ставу два обавезани су тужени да тужиљи солидарно накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 99.569,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3548/20 од 21.09.2021. године преиначена је пресуда Основног суда у Крагујевцу П 705/20 од 26.08.2020. године у делу става један и два изреке у односу на туженог Град Крагујевац тако да иста гласи: одбија се тужбени захтев тужиље АА из ... којим је тражила да се тужени Град Крагујевац обавеже да тужиљи солидарно са Привредним друштвом „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац на име законске затезне камате на износ од 123.962,00 динара за период од 25.01.2015. године као дана падања у доцњу до исплате дуга дана 26.07.2017. године, исплати укупан износ од 39.731,34 динара са законском затезном каматом од дана подношења до исплате, као неоснован. Обавезана је тужиља АА из ... да туженом Граду Крагујевац накнади парничне трошкове у износу од 82.500,00 динара.

Против правноснажне другостепене пресуде тужиља је изјавила благовремену и дозвољену ревизију са предлогом да се преиначи другостепена пресуда и одбије жалба туженог као неоснована. Тужиља се позвала и на институт посебне ревизије применом члана 404. став 1. ЗПП, а у конкретном случају су испуњени услови за поступање по ревизији применом члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао ревизијом побијану другостепену пресуду у складу са одредбом члана 408. Закона парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 и 55/14) и установио да је ревизија тужиље основана.

Ревизијом побијана пресуда није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона парничном поступку на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Предмет тужбеног захтева је потраживање тужиље у износу од 39.731,34 динара на име обрачунате законске затезне камате за неблаговремену исплату износа од 123.926,00 динара на име отпремнине за период од 25.01.2015. године као дана падања у доцњу, па до исплате главног дуга дана 26.07.2017. године.

Према утврђеном чињеничном стању, решењем Привредног друштва „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац број ...-.../... од 25.12.2014. године тужиљи је престао радни однос на основу њене писмене изјаве да жели да откаже уговор о раду због испуњености услова за старосну пензију и признато је право на отпремнину у износу од 123.962,00 динара, који износ послодавац није исплатио добровољно. Правноснажном и извршном пресудом на основу признања Основног суда у Крагујевцу П-1433/16 од 10.11.2016. године обавезан је тужени Приврдно друштво „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац да тужиљи АА из ... на име отпремнине исплати износ од 123.962,00 динара, као и парничне трошкове. Решењем о извршењу Основног суда у Крагујевцу Ии 3028/17 од 06.06.2017. године је одређено извршење на основу наведене извршне исправе против извршног дужника Приврдног друштва „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац на целокупној имовини извршног дужника. Закључком јавног извршитеља Ии од 08.07.2017. године донетог, поред осталог, и на основу члана 48. став 1. и 3. Закона о извршењу и обезбеђењу, утврђено је да је на место извршног дужника, ступио Град Крагујевац, као и да је одређено извршење пленидбом новчаних средстава на рачуну извршног дужника Града Крагујевац. Дана 26.07.2017. године, закључком јавног извршитеља закључен је извршни поступак јер је извршни поверилац намирен у целости.

Полазећи од Одлуке о вршењу оснивачких права над Привредним друштвом „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац од 30.12.2016. године којом је Град Крагујевац преузео права и дужности оснивача над тим Привредним друштвом, које наставља са радом и пословањем и да је висина утуженог потраживања утврђена економско- финансијским вештачењем, првостепени суд је закључио: да је Град Крагујевац пасивно легитимисан у овој парници и солидарно одговоран са првотуженим; да потраживање тужиље није застарело и да је неоснован приговор пресуђене ствари, због чега је тужбени захтев тужиље усвојио. Првостепени суд је образложио да не стоји истакнути приговор недостатка пасивне легитимације, с обзиром да је на основу члана 3. Уговора о преносу оснивачих права у „Центру за стрна жита“ ДОО Крагујевац од 26.04.2016. године стицалац, Град Крагујевац, прихватио оснивачки улог и оснивачка права и обавезе које су му овим уговором пренета, а која у складу са актом друштва, укључују, и поред осталог и обавезе према запосленима по основу рада и да је Град Крагујевац управо преузимањем оснивачких права и обавеза сагласно члану 2. и 3. наведеног уговора у извршном поступку ступио на место извршног дужника Привредног друштва „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац, при томе имајући у виду и да тужени Град Крагујевац није поднео било какве доказе који би спречили настанак и остваривање права тужиље.

По оцени другостепеног суда на утврђено чињенично стање првостепени суд је погрешно применио материјално право када је закључио да је тужени Град Крагујевац солидарно одговоран са првотуженим.

Полазећи од одредбе члана 14. Одлуке Града Крагујевац од 30.12.2016. године којим је предвиђено да оснивач не одговара за обавезе друштва, осим у случајевима предвиђеним законом, као и да је тужиља своја права по основу рада, па и право на исплату отпремнине због одласка у старосну пензију остварила управо код Привредног друштва „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац, а не код Града Крагујевац код кога није била у радно-правном односу, као и од чињенице да је правноснажном и извршном пресудом на основу признања Основног суда у Крагујевцу П 1433/16 од 10.11.2016. године обавезан само тужени Привредно друштво „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац да тужиљи исплати на име отпремнине износ од 123.962,00 динара, при чему није наглашена солидарна одговорност Града Крагујевца, другостепени суд закључује да тужени Град Крагујевац у конкретном случају није пасивно легитимисан у овој парници по тужби тужиље АА из ..., због чега је преиначио првостепену пресуду.

Основани су наводи тужиље као ревидента да је другостепена пресуда заснована на погрешној примени материјалног права и погрешном закључку да Град Крагујевац није пасивно легитимисан да као солидарни дужник исплати утужени износ.

Према утврђеном чињеничном стању дана 22.04.2016. године, закључен је уговор о преносу оснивачких права у „Центру за стрна жита“ ДОО Крагујевац између Републике Србије преносиоца и Града Крагујевца стицаоца, по коме преносилац преноси удео који представља 100% оснивачког капитала друштва и сва оснивачка права без накнаде, а стицалац оснивачких права стиче удео и сва оснивачка права у друштву. Према члану 3. Уговора стицалац даном потписивања, односно закључења уговора прихвата оснивачки улог и оснивачка права и обавезе које су му овим уговором пренете, а које су у складу са оснивачким актом друштва, укључујући и обавезе према запосленим по основу рада и према повериоцима и сав капитал друштва и исти је сагласно Законом о јавној својини овлашћен да на земљишту које је решењем Скупштине Општине Крагујевац од 23.06.1972. године без накнаде пренео на Привредно друштво „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац, односно на неког од његових правних претходника које му се без накнаде и враћа, упише право својине у корист Града Крагујевца. Садржина наведеног уговора указује на правилан закључак првостепеног суда о пасивној легитимацији туженог Града Крагујевца, као солидарног дужника, јер је исти преузимањем 100% основног капитала и оснивачких права без накнаде у Привредном друштву – извршном дужнику, преузео и одговорност за његове обавезе, између осталог, и према запосленима по основу рада. Тужиља од свог послодавца није успела да наплати износ отпремнине ни добровољно ни у поступку принудног извршења. У поступку извршења који је тужиља покренула против Привредног друштва као извршног дужника, ради наплате отпремнине у износу од 123.926,00 динара по извршној пресуди Основног суда у Крагујевцу П-1433/16 од 10.11.2016. године на место извршног дужника, Привредног друштва – послодавац према коме није могло да се спроведе извршење због недостатка средстава, ступио је Град Крагујевац, према коме је одређено и спроведено извршење пленидбом новчаних средстава на рачуну извршног дужника Града Крагујевца и свих других рачуна извршног дужника и то преносом заплењених новчаних средстава на наменски рачун јавног извршитеља, при чему је пренос потраживања заснован на уговору о преносу оснивачких права од 22.04.2016. године. Код садржине наведеног уговора и чињеница да у поступку извршења тужиља није могла да наплати износ на име отпремнине, као главни дуг, од Привредног друштва - послодавца, а да је на место извршног дужника ступио тужени Град Крагујевац као извршни дужник од кога је наплаћена отпремнина, другостепени суд није могао да закључак о непостојању пасивне легитимације овог туженог заснује само на члану 14. Одлуке о вршењу оснивачких права над Привредним друштвом „Центар за стрна жита“ ДОО Крагујевац од 30.12.2016. године, без узимања у обзир ових утврђених чињеница, при чему је тужени као обвезник исплате главног дуга који је и платио у доцњи, у обавези и да исплати и законску затезну камату на главни дуг плаћен са закашњењем. Сходно томе, правилан је закључак првостепеног суда, да је тужени Град Крагујевац пасивно легитимисан и да је као солидарни дужник у обавези да исплати и обрачунату законску затезну камату на износ главног дуга отпремнине који је плаћен у доцњи.

С обзиром на горе наведено, стекли су се услови за преиначење другостепене пресуде од стране ревизијског суда применом члана 416. став 1. ЗПП, па је одлучено као у изреци пресуде у ставу један, при чему тужиљи припадају трошкови парничног поступка применом члана 153. и 154. ЗПП. Како тужени, Град Крагујевац није успео у поступку по жалби, истом не припадају трошкови жалбеног поступка.

Тужиљи припадају трошкови ревизијског поступка у износу од 36.000,00 динара за састав ревизије од стране адвоката, према Адвокатској тарифи. Тужиљи нису досуђени трошкови за таксу на ревизију и одлуку по ревизији, будући да исти нису опредељени у складу са чланом 163. став 2. Закона парничном поступку.

Председник већа - судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић