Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је засновао радни однос код туженог на неодређено време почев од 01.03.2012. године на радном месту радника ... на основу уговора о раду број ... од 10.02.2012. године. Анексом уговора о раду од 01.08.2013. године тужилац је распоређен на послове радник ... и ... почев од 01.08.2013. године, а анексом од 01.01.2014. године распоређен на послове радник .... У радној књижици тужиоца наведено је занимање тужиоца – ... . Решењем туженог број ... од 31.12.2016. године тужиоцу, који обавља послове ... престао је радни однос по сили закона јер је чланом 8. Закона о приватном обезбеђењу запосленом забрањено да обавља послове на којима ради, а не може му се обезбедити обављање других послова код послодавца. Тужилац је наведено решење примио 30.12.2016. године. Обавештењем од 30.12.2015. године о правима и обавезама запослених који обављају послове приватног обезбеђења код послодавца у вези похађања стручне обуке полагања стручног испита и поседовања одговарајуће лиценце за вршење послова приватног обезбеђења у складу са Законом о приватном обезбеђењу тужени је упознао тужиоца о одредбама Закона о приватном обезбеђењу у погледу одговарајућих лиценци за обављање оваквог посла као и да ће запосленима који на дан 01.01.2017. године не буду поседовали одговарајућу лиценцу у складу са овим законом престати радни однос по сили закона. У обавештењу је наведена и процедура у вези са подношењем захтева запосленог за похађање стручне обуке и сношења трошкова те обуке, потребна документација која се мора приложити и захтев за уплату трошкова организовања спровођења стручног испита. Тужилац је ово обавештење примио 11.01.2016. године. Тужени је Правилником о упућивању запослених на стручну обуку и регулисању сношења трошкова похађања стручне обуке и полагања стручног испита за вршење послова приватног обезбеђења од 18.12.2015. године прописао да ће почев од 01.01.2017. године сви запослени који обављају послове обезбеђења моћи да их обављају у случају испуњавања услова у погледу стручне обуке и положеног стручног испита. По члану 7. Правилника послодавац ће омогућити запосленом да похађа стручну обуку само ако испуњава услове за добијање одређене лиценце за вршење ових послова. Чланом 8. истог правилника прописано је да запослени који жели да похађа стручну обуку је дужан да најкасније до 30.07.2016. године поднесе захтев. Чланом 19. Правилника прописано је да је запослени дужан да до 01.12.2016. године достави послодавцу лиценцу за вршење послова приватног обезбеђења које издаје министарство у складу са Законом о приватном обезбеђењу. Саслушан у својству парничних странке тужилац је навео да није прихватио обуку јер је имао још ... месеци до пензије, а у обавештењу о обуци је наведено да по завршетку обуке треба да остане у радном односу још 3-5 година, због чега је сматрао да ће остварити накнаду код Националне службе за запошљавање. Поред тога, тужилац је имао положен стручни испит за ватрогасца, па је сматрао да га тужени може распоредити на радно место ватрогасца али то није званично и тражио.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев за поништај решења туженог о отказу уговора о раду тужиоцу.

Према члану 176. став 1. тачка 2. Закона о раду запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца ако му је по одредбама закона, односно правноснажној одлуци суда или другог органа забрањено да обавља одређене послове, а не може да му се обезбеди обављање других послова даном достављања правноснажне одлуке.

По члану 88. Закона о приватном обезбеђењу физичка лица која су у време ступања на снагу овог закона запослена код правних лица која врше послове приватног обезбеђења у непрекидном трајању од најмање пет година могу наставити рад, а захтев за минималним стручним образовањем морају испунити у року од три године од дана ступања на снагу овог закона. Лица која на дан ступања на снагу овог закона врше послове приватног обезбеђења морају испунити све услове прописане законом до 01.01.2017. године.

Тужилац је на радном месту радник ... од 01.03.2012. године. По ступању наведеног закона на снагу, тужилац је био у обавези да испуни услове у погледу поседовања стручне спреме и прибављања одговарајуће лиценце што је тужени и омогућио својим Правилником о упућивању запослених на стручну обуку и регулисању сношења трошкова похађања те обуке и полагању стручног испита за вршење послова приватног обезбеђења. С обзиром да тужилац ову обуку није прихватио, није полагао испит и није стекао лиценцу, по правилном закључку нижестепених судова, нема услова за поништај побијаног решења о отказу.

Нису основани ревизијски наводи да је тужени тужиоца могао распоредити на послове ватрогасца јер је у поступку пред нижестепеним судовима утврђено да је Правилником о организацији и систематизацији послова од 22.09.2016. године радно место: службеник обезбеђења – ватрогасац укинуто.

Без утицаја су ревизијски наводи да је тужиоцу у тренутку отказа остало још ... месеци до одласка у пензију јер околност временског протека до престанка радног односа по сили закона, не утиче на законитост решења о престанку радног односа по сили закона. У конкретном случају утврђено је да и поред тога што тужилац није имао потребну стручну спрему за полагање стручног испита за вршење послова приватног обезбеђења (имао је III степен стручне спреме, а не IV степен), тужени му је понудио похађање стручне обуке и полагање стручног испита, али је тужилац то одбио. Како је за обављање послова физичког обезбеђења неопходно постојање наведене лиценце коју тужилац својом вољом није прибавио, а није било другог места на које се могао распоредити, наступио је разлог за престанак радног односа из члана 176. став 1. тачка 2. Закона о раду, па и по оцени ревизијског суда нема услова за поништај побијаног решења.

На основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова састава одговора на ревизију јер ти трошкови нису били ни нужни ни неопходни за одлучивање о овом правном леку (члан 154. став 1. ЗПП).

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић