Рев2 3498/2023 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија; 3.5.9

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3498/2023
03.04.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Данко Меловић, адвокат из ..., против тужене Основна школа „Бранко Ћопић“ из Београда, коју заступа Градско правобранилаштво Града Београда, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1936/23 од 10.05.2023. године, у седници одржаној 03.04.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ, одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1936/23 од 10.05.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1936/23 од 10.05.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1936/23 од 10.05.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Другог основног суда у Београду П1 1176/21 од 09.02.2023. године којом је ставом првим изреке усвојен тужбени захтев и обавезна тужена да тужиљи на име накнаде штете због неувећања коефицијента зараде у периоду од 01.09.2018. године до 28.02.2021. године исплати појединачне месечне новчане износе са законском затезном каматом почев од доспелости па до коначне исплате, ближе наведено у овом ставу, ставом другим изреке обавезана тужена да тужиљи накнади штету због неувећања коефицијента за обрачун накнаде зараде за период од 01.09.2018. године до 28.02.2021. године и исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом од доспелости па до коначне исплате, ближе наведено у овом ставу, ставом трећим изреке, обавезана тужена да тужиљи накнади трошкове овог поступка у износу од 81.660,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности ове пресуде па до коначне исплате и ставом четвртим изреке одбијен захтев тужене за накнаду трошкова овог поступка. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права с предлогом да се о ревизији одлучује као о изузетно довзољеној у смислу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23) Врховни суд је оценио да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији тужене јер је предмет тражене правне заштите накнада зараде у висини од 10% за додатни рад и подршку са учеником који наставу похађа по ИОП2 програму. Нижестепени судови су усвојили тужбени захтев сматрајући да тужиљи припада наведено увећање за период од 01.09.2018. године закључно са 28.02.2021. године сагласно тада важећем члану 3. став 1. тачка 4. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Службени гласник РС“, бр. 44/2001 ... 58/2014) према коме право на увећање зараде за 10%, поред запослених у посебним школама за децу ометену у развоју имају и наставници одељења са децом ометеном развоју при редовној основној школи ако са њима раде. Имајући у виду да питање права на увећање зараде наставницима одељења са децом ометеном у развоју при редовној основној школи као и примена наведене Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запосленог у јавним службама није спорно у судској пракси нити захтева ново тумачење права, Врховни суд сматра да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев у овој врсти спора односи на потраживање у новцу, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници из радних односа поднета је 31.05.2021. године, а вредност предмета спора побијаног дела је 171.325,35 динара.

Како се у овом спору тужбени захтев односи на потраживање у новцу у коме вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија тужене није дозвољена због чега је на основу члана 413. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић