Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3549/2023
21.08.2024. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: др Илије Зиндовића, председника већа, Весне Субић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милош Минић, адвокат из ..., против туженог Завода за васпитање деце и омладине, са седиштем у Београду, чији је пуномоћник Данило Матовић, адвокат из ..., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2050/23 од 17.05.2023. године, у седници одржаној 21.08.2024. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2050/23 од 17.05.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Другог основног суда у Београду П1 18/21 од 09.02.2023. године, ставом првим изреке, која је исправљена решењем од 27.06.2023. године, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је ништаво решење туженог од 21.12.2020. године којим је поништена одлука број .. од 15.12.2020. године о пријему у радни однос тужиље на неодређено време, те да није закључен и не производи правно дејство уговор о раду број .. од 15.12.2020. године између тужиље и туженог. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженом на име трошкова парничног поступка исплати 63.750,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2050/23 од 17.05.2023. године, ставом првим изреке, потврђена пресуда Другог основног суда у Београду П1 18/21 од 09.02.2023. године, а жалба тужиље одбијена је као неоснована. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиље за накнаду трошкова поступка по жалби.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка учињене пред другостепеним судом, погрешне примене примене материјалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања.
Врховни суд је испитао побијану пресуду у границама прописаних одредбом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20) у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник Републике Србије“ број 10/23) и утврдио да ревизија није основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка прописана одредбом члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, нити је учињена нека друга битна повреда одредаба парнчног поступка, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање није основ за изјављивање ревизије.
Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је са туженим закључила више уговора о раду на одређено време. Тужени је добио одобрење за пријем два радника, па обзиром да је тужени по систематизацији имао два места за социјалног радника која су била попуњена 08.12.2020. године, то је послато обавештење Министарству са садржајем да ће уместо са социјалним радником уговор о раду бити закључен са правником, обзиром да је реч о истој стручној спреми и висини зараде. Дана 15.12.2020. године вд директор туженог закључио је уговор о раду на неодређено време са тужиљом ради обављања послова ... са пуним радним временом, коефицијент за обрачун зараде је 21,33 почев од 15.12.2020. године. Решењем Министарства за рад и запошљавање, борачка и социјална питања од 14.12.2020. године које је код туженог заведено 22.12.2020. године ББ, вд директора код туженог разрешен је дужности директора туженог са 14.12.2020. године. За новог вршиоца дужности именована је ВВ са даном 15.12.2020. године. Тужиља и тужени су дана 15.12.2020. године у преподневним часовима закључили уговор о раду на неодређено време број .. за обављање послова ..., а уговор у име туженог потписао је ББ. У поподневним часовима, истог дана, тужени је e-mail-oм обавештен о разрешењу ББ дужности вд директора туженог од 14.12.2020. године и о именовању новог вршиоца дужности диркетора. Тужиља је за промену вд директора сазнала након потписивања уговора, а тужени је дана 21.12.2020. године донео решење број .. којим је поништена одлука о пријему у радни однос тужиље број .. од 15.12.2020. године, при чему је утврђено да исти није закључен и не производи правно дејство. Према образложењу тог решења произилази да је уговор о раду потписало неовлашћено лице јер је ББ већ био разрешен вршиоца дужности са даном 14.12.2020. године. Стога је тужени решењем од 21.12.2020. године поништио одлуку о пријему у радни однос тужиље. Нови вршилац дружности директора туженог уписан је у регистар са даном 21.12.2020. године.
Сходно изнетом, нижестепени судови су закључили да је тужбени захтев тужиље неоснован. Ово из разлога што је вршилац дужности ББ био на тој функцији до 14.12.2020. године, када је одлуком Владе разрешен дужности. Уговор о заснивању радног односа тужиље закључен са туженим, а на неодређено време је потписан 15.12.2020. године, а исти је потписао ранији вршилац дужности ББ који у моменту потписивања уговора није имао та овлашћења да потпише уговор јер је био разрешен. Моментом разрешења њему је престало овлашћење да одлучује о правима и обавезама и одговорности из радног односа и уопште заступничко својство у односу на тужену, без обзира што је упис у регистар новог вршиоца дужности уследио након неколико дана. Такав упис има само деклараторни карактер, а промене наступају онда када се донесе одлука о истима. Одлука о именовању новог вршиоца дужности туженог донета је 14.12.2020. године односно са даном 15.12.2020. године када је за вршиоца дужности директора туженог именована ВВ. Како ББ у тренутку потписивања уговора није имао законско овлашћење да доноси одлуке и потписује уговоре, то је тужбени захтев одбијен као неоснован.
По оцени Врховног суда, правилно су закључили нижестепени судови да је тужбени захтев тужиље неоснован. Правна аргументација која је дата у нижестпеним одлукама је прихватљива. Чињеница је да је ББ разрешен дужности вршиоца директора туженог са даном 14.12.2020. године и за новог вршиоца дужности је именована ВВ са даном 15.12.2020. године. Одлука о разрешењу ББ производи дејство од дана доношења, па стога исти није био овлашћен да дана 15.12.2020. године са тужиљом у име туженог закључује уговор о раду на неодређено време, јер му је престала функција вршиоца дужности директора туженог. Тиме му је престало и овлашћење да одлучује о правима и обавезама и одговорностима из радног односа, као и опште заступничко својство у односу на туженог. Правилно закључују нижестепени судови да је упис у регистар који је уследио неколико дана иза тога деклараторног карактера и нема конститутивни карактер, јер последице разрешења и именовања наступају у моменту када се донесу одлуке о истима. Стога је правилан закључак да је предметни уговор о раду потписан од стране лице које у том тренутку није имало законско овлашћење, те да је решењем тужене правилно закључено да уговор о раду на неодређено време од 15.12.2020. године није законит и не производи правно дејство.
Није од значаја чињеница што је нови вршилац дужности директора туженог ступио на то место у поподневним часовима дана 15.12.2020. године. У овој ситуацији од најбитнијег значаја је да је директор ББ био разрешен већ 14.12.2020. године те да стога није био овлашћен да са туженом закључи спорни уговор о раду на неодређено време, дана 15.12.2020. године, јер је у то време већ био разрешен вршиоца дужности директора туженог. Стоји чињеница да је тужени у ставу два оспореног решења констатовао да није закључен уговор о раду и не производи правно дејство. Међутим, такав пропуст није од битног значаја за правилно доношење одлуке у овом спору, а ово из разлога што је у другом делу става два изреке оспореног решења назначено да уговор не производи правно дејство, то се може прихватити као правилном правном формулацијом. Ни остали наовид из ревизије тужиље нису од битног значаја за доношење другачије одлуке.
Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП Врховни суд је одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
др Илија Зиндовић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић