Рев2 3583/2023 3.19.1.10; трошкови поступка

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3583/2023
19.10.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Радославе Мађаров и Зорице Булајић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милош Зеловић адвокат из ..., против туженог Универзитетског клиничког центра Србије са седиштем у Београду, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1506/23 од 06.04.2023. године, у седници већа одржаној дана 19.10.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1506/23 од 06.04.2023. године, дела којим је одлучено о трошковима поступка.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1506/23 од 06.04.2023. године, дела којим је одлучено о трошковима поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 1707/21 од 06.12.2022. године, ставом првим изреке, дозвољено је објективно преиначење тужбе извршено поднеском тужиље од 30.08.2022. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да на име разлике између минималне зараде и исплаћене плате за стандардни учинак и време проведено на раду у периоду од марта 2018. године до децембра 2018. године исплати тужиљи новчане износе наведене у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки новчани износ почев од означених датума до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужени да за период од марта 2018. године до фебруара 2021. године исплати накнаду трошкова за исхрану у току рада, у новчаним износима наведеним у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки новчани износ почев од означених датума до исплате. Ставом четвртим изреке, обијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужени да за период од априла 2018. године до фебруара 2021. године исплати регрес за коришћење годишњег одмора, у новчаним износима наведеним у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки новчани износ почев од означених датума до исплате. Ставом петим изреке, тужиља је ослобођена обавезе плаћања судских такси. Ставом шестим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1506/23 од 06.04.2023. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиље и туженог и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 1707/21 од 06.12.2022. године, у првом, другом, трећем, четвртом и шестом ставу изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, дела којим је одлучено о трошковима поступка. тужиља је благовремено изјавила ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

О трошковима првостепеног поступка нижестепени судови су одлучили на основу члана 153. став 2. ЗПП, с`обзиром да је тужиља делимично успела у спору за наплату новчаног пораживања у укупном износу од 7.981,08 динара, те да је њен тужбени захтев у преосталом делу (за већи износ) одбијен као неоснован. О трошковима поступка по жалби другостепени суд је одлучио на основу члана 65. став 1. ЗПП, имајући у виду да тужиља није успела у том поступку и да зато нема право на накнаду трошкова другостепеног поступка у смислу члана 153. тог закона.

Означене законске одредбе су јасне и не захтевају ни посебно, нити ново тумачење. С`обзиром да разматрање правног питања о трошковима поступка није од општег интереса нити је у интересу остварења равноправности грађана, то је на основу члана 404. ЗПП, одлучено као у првом ставу изреке.

Према члану 420. став 1. и 2. ЗПП, за дозвољеност ревизије против решења којим се окончава поступак меродавна је вредност предмета спора побијаног дела. Одредбом члана 28. тог закона прописано је да када је за право на изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева, док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка, не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

Тужиљином ревизијом побија се само одлука (решење) о трошковима поступка, због чега је њена ревизија недозвољена у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 2. тог закона.

Из тог разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић