Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3746/2022
24.11.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Јасмина Антонијевић адвокат из ..., против тужене Медицинске школе „Др Миленко Хаџић“ из Ниша, чији је пуномоћник Славољуб Вељковић адвокат из ...., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1369/2021 од 07.09.2021. године, у седници већа одржаној дана 24.11.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1369/2021 од 07.09.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1369/2021 од 07.09.2021. године одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П1 1927/20 од 19.11.2020. године којом је одбијен тужбени захтев којим је тужиља тражила да се поништи као незаконито решење тужене број ...-.../... од 10.07.2017. године и решење Школског одбора тужене број ...-... од 02.08.2017. године (став први изреке) и обавезана тужиља да на име трошкова парничног поступка исплати туженој износ од 124.500,00 динара у року од 15 дана од дана пријема пресуде, са законском затезном каматом од дана извршности до исплате (став други изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је, на основу члана 403. став 2. ЗПП, благовремено изјавила ревизију из разлога предвиђених чланом 407. став 1. тачке 3. и 4. и став 2. истог закона.

Побијаном другостепеном пресудом правноснажно је одбијен тужбени захтев за поништај решења директора тужене од 10.07.2017. године којим је одлучено да тужиља у школској 2017/2018 годину остаје нераспоређена са 70% радног времена и решења Школског одбора тужене од 02.08.2017. године који су одбијени тужиљини приговори изјављени против означеног решења директора тужене.

У конкретном случају ради се о радном спору, али не о спору о заснивању, постојању и престанку радног односа да би тужиљина ревизија била дозвољена на основу члана 441. ЗПП. У овом спору нема места примени члана 403. став 2. ЗПП, на којем тужиља заснива ревизију, јер другостепени суд није преиначио или укинуо првостепену пресуду и одлучио о тужбеном захтеву, нити је тужиљина ревизија дозвољена по одредбама неког посебног закона.