Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3761/2024
18.12.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Радославе Мађаров, Ирене Вуковић, Зорице Булајић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Станиша Стаменковић, адвокат из ..., против туженог „Приједор путеви“ а.д. Приједор – Огранак Предузећа за изградњу, одржавање и заштиту путева „Приједор путеви Б“ а.д. Београд – Стари Град, чији су пуномоћници Стефан Богдановић и Милош Глигоријевић, адвокати из ..., ради накнаде трошкова превоза, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 470/2024 од 21.02.2024. године, у седници одржаној дана 18.12.2024. године, донео је

П Р Е С У Д У

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 470/2024 од 21.02.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизије туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 470/2024 од 21.02.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 470/2024 од 21.02.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Сурдулици, Судска јединица Владичин Хан П1 164/2021 од 29.09.2023. године, којом је тужени обавезан да тужиоцу на име трошкова превоза ради доласка на рад и одласка са рада на релацији Врање – Владичин Хан – Врање, за период од 01.02.2016. до 31.05.2018. године исплати појединачно означене месечне износе са законском затезном каматом од доспелости сваког износа до исплате, све ближе одређено у ставу првом изреке првостепене пресуде, као и да му надокнади парничне трошкове од 283.288,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП која је учињена пред другостепеним судом и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Врховни суд одлучи о ревизији као посебној, по члану 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Право запосленог на накнаду трошкова превоза у складу са меродавном одредбом члана 118. став 1. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05 ... 113/17) по устаљеној судској пракси условљено је утврђењем да су ти трошкови заиста и настали и да послодавац запосленом није обезбедио превоз. Пошто је побијана пресуда заснована на постојању ових чињеница на које је правилно примењено материјално право, а институт посебне ревизије резервисан за материјалноправна а не чињенична питања на која се ревизијом указује, не постоје услови који би налагали потребу одлучивања о изјављеној ревизији као о посебној.

Имајући у виду изнето, на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.