Рев2 378/2022 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 378/2022
23.02.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац председника већа, Драгане Маринковић, Иване Рађеновић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Горан Јелић, адвокат из ..., против туженог ''Еуро-лидер'' д.о.о. Жбевац, Бујановац, кога заступа Горан Стошић, адвокат из ..., ради исплате потраживања из радног односа, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 684/2021 од 28.09.2021. године, у седници одржаној 23.02.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 684/2021 од 28.09.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 684/2021 од 28.09.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бујановцу П1 339/2018 од 03.11.2020. године, ставом првим изреке, под тачком 1) обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде штете због мање исплаћене зараде за рад на дане државних празника у периоду од 10.12.2015. године до 25.07.2016. године исплати укупно 3.593,70 динара и под тачком 2) на име накнаде штете због неисплаћених дневница за службено путовање у земљи у истом периоду исплати укупно 154.515,00 динара, све са законском затезном каматом од 31.08.2016. године до исплате и под тачком 3) да му за исти период на име накнаде штете због неисплаћених дневница за службено путовање у иностранство исплати укупно 3.567,50 евра, у појединачним месечним износима, са каматом обрачунатом по стопи коју прописује Централна европска банка, почев од 31.08.2016. године до исплате. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да тужиоцу накнади трошкове поступка од 172.682,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 684/2021 од 28.09.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда, у ставу првом изреке под тачком 1), 2) и у тачки 3) за износ главног потраживања. Првостепена пресуда је укинута у делу става првог изреке, у тачки 3) у погледу камате и у ставу другом изреке, којим је одлучено о трошковима поступка, а предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. ЗПП.

Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном правноснажном пресудом је исплата разлике зараде за рад на дане државних празника и неисплаћених дневница за службена путовања у земљи и иностранству. О овом праву тужиоца судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, па у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Поред тога, тужени није уз ревизију доставио правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом, какав је у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Како на основу изнетог произлази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа, а када се у овој врсти спора тужбени захтев односи на потраживање у новцу, дозвољеност ревизије се цени на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате накнаде зараде за рад на дане државних празника и исплату дневница за службено путовање у земљи и иностранству поднета је 11.12.2018. године.

Вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 4.913,10 евра, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе представља износ испод 40.000 евра.

Како се у конкретном случају тужбени захтев односи на потраживање у новцу, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, ревизија туженог није дозвољена према члану 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413., у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић