.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 382/2021
17.03.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Драгане Бољевић и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Славољуб Гајић адвокат из ..., против туженог Дома Здравља „Стари Град“ са седиштем у Београду, чији је пуномоћник Весна Милановић адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1884/20 од 09.10.2020. године, у седници већа одржаној дана 17.03.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1884/20 од 09.10.2020. године, става другог и трећег изреке.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1884/20 од 09.10.2020. године, става другог и трећег изреке.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2345/19 од 06.02.2020. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је ништав члан 2. Анекса број V Уговора о раду број ... од ... године, закључен између парничних странака, док је у преосталом делу одбијен захтев тужиље за утврђење да је у целости ништав наведени Анекс. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1884/20 од 09.10.2020. године, ставом првим изреке, одбачена је као недозвољена жалба тужиље изјављена против дела става првог изреке пресуде Првог основног суда у Београду П1 2345/19 од 06.02.2020. године, којим је утврђено да је ништав члан 2. Анекса број V Уговора о раду број ... од .... године закљученог између парничних странака. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 2345/19 од 06.02.2020. године у преосталом делу става првог и у ставу другом изреке. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ бр. 72/11 ... 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија (став 2. наведеног члана).
Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије Врховни касациони суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права, као ни разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Побијаном другостепеном одлуком правноснажно је одлучено о захтеву тужиље за утврђење ништавости Анекса V уговора о раду у делу (члан 1.) чији је предмет регулисање начина обрачуна зараде тужиље као запослене у ..., на радном ... Оспореним чланом 1. Анекса V Уговора о раду утврђен је начин обрачуна зараде тужиље у складу са Законом о платама у државним органима и јавним службама и Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата у јавним службама, у вези чије примене није потребно ново тумачење права. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване побијане одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени законски услови које прописује одредба члана 404. став 1. Закона о парничном поступку. Ревизијски наводи тужене не представљају правно релевантни основ за изјављивање посебне ревизије из те законске одредбе. Позивање ревидента на различите судске одлуке Апелационог суда у Београду донете у сличним правним ситуацијама није од утицаја, јер се начин одлучивања у тим поступцима разликује само у погледу начина на који је био опредељен тужбени захтев у сваком конкретном случају.
На основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу првом изреке решења.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 441. Закона о парничном поступку и оценио да ревизија тужиље није дозвољена.
Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Поднетом тужбом 18.03.2018. године тужиља је тражила утврђење ништавости анекса уговора који се односи на обрачун зараде.
Како се у конкретном случају не ради о спору о заснивању, постојању и престанку радног односа из члана 441. Закона о парничном поступку, већ о спору за оцену законитости анекса уговора о раду, ревизија тужене није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
