.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3845/2019
26.02.2020. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Ћосић, адвокат из ..., против тужене „ББ“ AD ..., чији је пуномоћник Младен Аврамовић, адвокат из ..., ради поништаја споразума, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 260/2018 од 26.10.2018. године, у седници од 26.02.2020. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1. 260/2018 од 26.10.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1. 1739/14 од 25.09.2017. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се поништи споразум о престанку радног односа од 17.07.2014. године закључен између парничних странака, те да остаје на снази Уговор о раду од 01.09.2011. године закључен између парничних странака, што би тужена била дужна да призна и да тужиљи накнади трошкове парничног поступка. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 144.000 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1. 260/2018 од 26.10.2018. године ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Тужена је доставила одговор на ревизију.
Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11...78/18) и утврдио да ревизија тужиље није основана.
Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код тужене радила на пословима ... у експозитури у ... . Код тужене је током 2013. и 2014. године дошло до злоупотребе од стране запосленог радника у експозитури ..., а тужиљи је у опису посла била и контрола благајничког пословања, односно да ли има прекршаја процедуре у благајничком пословању. Тужена је по одговарајућој стандардној процедури са тужиљом и још двоје запослених обавила разговоре и навела да су се стекли услови за отказ уговора о раду услед кршења процедуре у вези контроле прекршаја процедура у благајничком пословању, и тужиљи је понуђен споразум о престанку радног односа. Споразумом од 17.07.2014. године тужиљи је престао радни однос са наведеним датумом уз исплату стимулативне отпремнине, и достављено јој је обавештење о правима која може остварити по престанку радног односа по основу незапослености. Тужиља је наведено обавештење и споразум о престанку радног односа примила, прочитала и потписала.
Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право, члан 177. Закона о раду („Службени гласник РС“ 24/05... 32/13) и члан 60 Закона о облигационим односима, када је тужбени захтев тужиље за поништај споразума о престанку радног односа одбијен као неоснован.
Побијани споразум донет је у свему у складу са чланом 177. Закона о раду, а тужиља није доказала да јој је од стране тужене стављено у изглед подношење кривичне пријаве, нити да је приликом потписивања споразума била у стању смањене урачунљивости, односно да није могла да схвати значај и последице својих радњи у погледу потписивања споразума. То што је тужиљи стављено у изглед давање отказа уговора о раду не представља претњу у смислу чллана 60. ЗОО, па се не ради о мани воље која би споразум о престанку радног односа чинила ништавим. Зато је у нижестепеним пресудама правилно примењено материјално право када је тужбени захтев тужиље одбијен као неоснован.
Наводима ревизије којима се истиче погрешна примена материјалног права, заправо се побија оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, због чега се ревизија не може изјавити, према члану 407. став 2. ЗПП.
Из наведених разлога Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.
Председник већа-судија
Јасминка Станојевић
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
