Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3949/2019
01.10.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа пуномоћник Милун Драгутиновић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства правде, коју заступа Државно правобранилаштво из Београда, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4365/17 од 16.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 01.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 4365/17 од 16.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 4365/17 од 16.05.2019. године одбијена је жалба тужиље и потврђена је првостепена пресуда Првог основног суда у Београду П1 1544/17 од 26.09.2017. године којом је одбијен тужбени захтев за обавезивање тужене да тужиљи на име разлике зараде за утужени период исплати укупан износ од 182.982,48 динара са каматом на појединачне износе од доспелости до исплате и обавезана тужиља да туженој накнади трошкове поступка.

Тужиља је преко свог пуномоћника благовремено, на основу одредбе члана 403. ЗПП изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије по одредби члана 410. став 2. и члана 403. став 3. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 55/14) и одлучио да ревизија није дозвољена.

Одредба члана 403. став 3. ЗПП прописује да ревизија у имовинскоправним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења (преиначења) тужбе.

Тужба је у предметном спору поднета 13.04.2017. године. Вредност предмета спора побијане пресуде је износ од 182.982,48 динара за који износ је одбијен тужбени захтев.