Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се сходно члану 404. ЗПП иста размотри као изузетно дозвољена.

Поступајући сходно члану 404. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни касациони суд је оценио да ревизија туженог није изузетно дозвољена.

Из побијане другостепене пресуде произлази да је првостепени суд на основу одредбе члана 154. став 1. и чланова 163, 174, 192. и 200. Закона о облигационим односима оценио да је дана 01.02.2018. године дошло до повређивања тужиоца тако што је носећи четири панела димензије 1м х 1м, уз коришћење средстава личне заштите на раду задобио повреду десног скочног зглоба, која је за последицу имала умањење опште животне активности 5%, претрпљени страх и претрпљене физичке болове, утврђене од стране судских вештака ортопетске и неуропсихијатријске струке. Наведена повреда задобијана на раду, у узрочној је вези са обављањем редовних тужиочевих радних задужења. Сагласно наведеном чињеничном стању и цитираним законским прописима утврђена је одговорност туженог, као пасивно легитимисаног лица и тужиочевог послодавца, те је применом законских критеријума и мерила одмерена правично новчана накнада за претрпљену нематеријалну штету.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде, која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведене одредбе произлази да се законом изричито прописани додатни, посебни услови, под којима Врховни касацоини суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о том правном леку и онда када он није дозвољен на основу члана 403. ЗПП. Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије искључиво уколико због погрешне примене матријалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Међутим, према оцени Врховног касационог суда, у конкретној ситуацији нису испуњени законски услови за изузетну дозвољеност ревизије туженог из члана 404. став 1. ЗПП, сагласно чему је одлука садржана у првом ставу изреке донета применом члана 404. став 2. истог закона.

Врховни касациони суд је испитао и дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 413. ЗПП, па је утврдио да ревизија туженог није дозвољена.

Сагласно члану 191. ЗПП поступак у овој парници покренут је тужбом поднетом дана 10.09.2018. године, а предмет тужбеног захтева била је исплата накнаде штете од 460.000,00 динара.

Чланом 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена и имовинскоправним спровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како је вредност предмета спора побијане правоснажне пресуде очигледно не прелази нередовну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000,00 динара на дан подношења тужбе, то ревизија туженог није дозвољена, па је одлука садржана у другом ставу изреке донета применом члана 413. ЗПП.

Председник већа-судија

Марина Милановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић